Женски свет

Бејах поранио, - дремован од сана, И кренуо негде на неки посао. Мирис бајног цвећа, цвркут разних птпца, Овежина ваздуха ког сам удисао Разагнагае сумор с буновна ми лица И ја стадох мислит на прпродне чари Којима се реси земљина куглица, Па и на суседа што за њих не мари! Међутим је самац ко у гори птица. IV. - Добро јутро, комшо, здраво уранио!... Из мисли ме трже, глас суседа мога. Бог ти добро дао, и ти здраво био, Изненађен рекох, отпоздравих Бога. - Ти постао вредан, ево неко време! .. Ја шта ћу, суседе, треба да се ради! Тим пре, што је мене мало теже бреме... Бог дао дечице, па се бојим глади. А ти, рекох затим, радиш неуморно, Стално си у послу ко мрав ил кртица; Оваког уживања клониш се упорно, Међутим си самац ко у гори птпца! V. Ради се помало, рече као за се, Али недовољно, да све човек смири; Живи се, ал’ опет и оскудева се, Јер обим потреба постаје све шири. - И људи су чудни, све за више жедни, Никад задовољни, све им нешто мало, А међутим знамо, да смо смртни, беднп, Па ипак новца нам, па ма нас нестало; Рекох заједљиво и дирнух га мало, С циљом да га пецнем и чујем што ново, Јер мгт, признат морам, много беше стало Да чујем по томе мишљење његово. И не преварих се, он уздахну болно, Као човек ком’ се погодила жпца: Нужда људегони, рече ми осорно! Међутим је самац ко у гори птица.

VI. Ипак, лакоми смо, ви на пример, брате, У јеку младости, у најлепшем цвету, Место уживања, поред добре плате, Патите се као последњи на свету! На што такав живот, на што пусти новци, Кад век није друго но лажљива јава У чије се мреже хватају лакомци, Рачунајућ’ да је у новцима слава!... Разумем вас, рече, знам и други кажу Да сам економан, управо тврдица, Ципија и тартиф... Воља им, нек лажу. Мефутим сте самац ко у гори птица!... VH. Да, по том схватању и осталог света, А можда и нисам, но ипак се дпвим, Што мој жпвот опет другијема смета Те воде рачуна где и како живим!... Не љути се, брате, беспослени људи, Па оговарају нов начин живота, Радозналост клета, која завист буди Свету се допада, премда је срамота. А Ви што мислите о животу моме?... У чуду се питам јесте ли тврдица, Куд траћите новац, толко грдну своту! —■ Међутим сте самац ко у гори итица. VHI. Видим искрени сте, ево да вам кажем: Трећину од плате на дугове дајем; Други део плате у банку улажем, Трећину последњу на себе издајем! Не разумем, рекох, од куд вама дуга?! Нујте кад желите: у далеком свету И ја имам кућу, жену, брата, друга, Родитеље ( децу, отаџбипу свету. Први део плате, што на дуг издајем, То се одужујем матери и оцу; Други део који под пнтерес дајем, То на децу трошим судите лакомцу!... Црновршјшшк у

Женско питање.

(Продужење.)

Што женско питање у Норвешкој данас тако одлично стоји у главном је то заслуга листа „Hvinnotidsskrift Ny-

Пише Зорка Јанковић.

lande u , који је почео излазити године 1886., као орган Савеза у редакцији гђце Gine Krog, сада председнице Са-

Бр. 6. CBEf

131