Женски свет

Милица Јовановићева; Добротворну Задругу Српкиња из Земуна заступао је тајник задруге, г. Коста Петровачки; врло лепо била је заступљена Митровачка женска задруга; у изасланству биле су: председница г-ђа Александра МилутиновиКка, потпредседница гђа Катица МркиКка, па г-ђе Јулка Отајићка, Зорка БориКка, Даринка Пуђа, Кајка МилутиновиК ; Вуковарску женску задругу заступале су гђе: Лепосава Станићка и Љуб. Петровићка; заступнице осечке женске задруге српске биле су: г-ђе МуачевиКка и ЦветковиКка; Голубиначка Срп. Женска Задруга послала је своју изасланицу у особи гђе Лепосаве Чутурило, благајкиње друштва. Инђијску задругу заступала је председница г-ђа Тинка КонтиГ. Била су заступљена и Срп. Девојачка Кола из Сентомаша и Руме са својим старешинама: г-ђама: Милевом БелиКком и Илком Бикаревом и по двема чланицама, које су положиле на споменик свеже венце Српска православна занатлијска пев. дружина из Земуна заступана је по свом тајнику г. Милошу ПоповиКу и г. .Милутину НедељковиКу. »Ж. Свет«, орган женских задруга, заступао је уредник, г. Варађанин, а слава та поносила се и посетом првог покретача тог свечаног чина г. Дром Ј. Скерлићем и његовим врсним пријатељем и помагачем г. дром Тихомиром Ђорђевићем професорима универзитета београдског. Скоро сви изасланици окупили су се на банкету у „КасиниЂ где су доче-

кани правим српским гостопримством од чланова Добротворне Задруге Српкиња Иришкиња. Ту су се изменули топли поздрави, ту се водио прави српски разговор. Међу гостима била је и братучедица покојне Милице, гђа Љубица ПавловиЛ, рађ. Стојадиновић , са својим супругом, и обоје су топло причали о својој тетка-Велили како је Милица међу својима прозвата била. Одбору су стигли топли брзојавни поздрави од подружине женске у Алексинцу, од Женског Друштва у Београду, од Друштва „Књегиње Љубице' 1 из Београда, од Управе Дома ученица средњих школа, од председнице женске задруге из Вел. Кикинде, г-ђе Сиде Пачу, од Добротворне Задруге Српкиња у Панчеву, од г-ђе Зорке Ховорке из Прага, и одбора Добротворне Задруге Српкиња у Фочи. Размилиле смо се по гори, која је одњихала нашу прву песникињу. Пролазили смо путањама, којима је она, певајући и плачући пролазила. Гледали смо зелене брегове, међу којима је она сневала песничке снове своје и били смо сретни, јер смо ту пресадили „сломљен цвет“. Нама се чинило, да њезино „селанце и она горе Врдничка кула { ' нису више „непомичне зидине", чинило нам се, да је песникиња »жива« међу живима и да поново братими цео народ свој. И ми смо осе Гали, да се остварују њезини идеали: да ми идемо на сусрет лепшој будуКности. Даће Бог! На Видов-дан 1912.

Зорка Јанковић.

Нови звуци.

А. П.

1. L 4ij]\ сребрна лира бруји Шонобо у лгојој руци , sазлежу се страсни збуци, eJ жилама крбца струји } (Злушај kako sßohc жице уеВојчаце. оЛцтао сам дуго сВетом , Jllecmo ружа трње брао ,

<Млп нисам малаксао ak борби са судбом Влетом. оШуВаВи сам жел>ан био , 4 мржњу сам налазио. (Злучајно се сретох с тобом V- иренух се ko та сна , сЈер душа је тВоја јасна, Шспуњена није злобом ,

162

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8