Женски свет

На знамениту високу школу у Аскову примају се женски слушаоци, који су већ похађали који народни универзитет, а отуд излазе данске девојке као раднице, које имају највеће заслуге За развој земљорадње у Данској. Те интелигентне жене баве се рационално одгајањем живине, неговањем блага, млекарством, вртарством и т. д. и то у такој мери да им се признаје главни део заслуге за особито развијену економију, по којој је чувен дански ратар по целој Европи. Као што сеоски универзитети спремају жену за домаКе и ратарске послове, тако велики број стручних школа школе за домаКу индустрију, slojđ, чипкарске, трговачке и др. школе обра Кају пажњу на женску децу, као и на мушку. У Данској има 70.000 самосталних жена у разним звањима; толики број жена бави се трговином; обрађивањем земље бави се V 2 мил. жена, а обртом г | 4 милиона. Знатан је број женских лекара у Данској. Многе жене уче техничке, филозофске и правничке науке. Први женски адвокат је гђица Неппу Pctersen. Год. 1908. именована је гђица KristenChristensen судским приставом у Kellerup у. У опРинскбј служби заузимају данске жене за сад тек нижа места. У поштанску службу примљене су од год. 1860.; од год. 1889. заузимају оне ту виша места. Врло их је много у банкама и трговачким канцеларијама. Данске раднице сачињавају ф свега организованог радништва. Најомиљенији су им занати: столарски, књижарски, штампарски. Положај учитељица повољнији је него у Шведској и Норвешкој. Целибат не постоји Оне су намештене као управитељи и надзорници разних школт Две су управитељи мушких школа. Многе образоване жене баве се жур налистиком и међу њима је леп број угледних књижевница. Као такве најзнаменитије су: песникиње Blicher-Klau ' sen, Amalia Skram, Laura Kieler и Karin Michaelis; као уметнице чувене су:

вајарке Petersen-Dan, Nielsine Petersen и Plott Moller ; сликарке: Augusta Dahlman, Bertha Neuman, Anna Aucher; као драмска уметница најзнаменитија је Betty Hennings. Код испитивања грађанског права жене у Данској потребно је осврнути се у прошлост. Год. 1661, гласале су, по старом данском уставу све жене, које пла Кају порез. То право је доцније срушено и тек седамдесетих година прошлога века почеле су жене поново освајати то право. Год. 1889. организовано је прво друштво за женско право гласа, затим су нагло ницала таква друштва, а год. 1907. сјединила су се она у Савез за женско право гласа. Савез је брзо задобио преко 5000 чланова и почео издавати у редакцији гђе Julie Arenholt свој месечник под насловом: ~Kvindestemmerets BladesC Год. 1880. предложен је парламенту нацрт, по коме би жена имала добити изборно право у опКини Доњи дом (Folkething) гласао је т\ горњи дом (Landsttinget) протиб тога предлога. Тек после двадесетпет годишње агитације постигнуто јето: да све слободне жене, које су старе 25 год. а пла Кају порез, добију активно и пасивно изборно право у опћини. Год. 1903. стављен је захтев, да се то право прошири и на удате жене. Год. 1905. добио је женски покрет променом министарства јаке помоћи. У то доба је министар-председник Chrisbensen испословао да буду припуштене теолошким студијама и да дођу до права гласа у цркви. Његов кабинет је издао проглас: ,, — што се тиче грађанске и државне слободе сбама се дају једнака права, без обзира на сталеж, имање и полУ Год. 1906. - 1908. развиле су, поводом тога, данске жене највећу делатност, уредиле нову организацију, која је радила за женско изборно право, а која је бројала 10.000 чланова. Када су год. 1908. данске жене оствариле своје захтеве краљ им је честитао на тој победи. Краљица и остали чланови кра-

172

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8