Женски свет

љевског дома узимају у свему овом жива учешћа. 12. јуна 1909. год. жене су у Данској први пут гласале. Тај дан примљен је за народни празник. Прве жене које су изабрате у заступство града Копенхагна су уведене у свој чин. Седи стари заступници, на чија су места оне биране, уводили су их у дворану на њихова седишта. Заступник Borgbjaerg изрекао је том приликом ово: Хисторијски је догађај што жене улазе у ову дворану, изабрате мушким и женским бирачима, свих странака.... Оне су сад у свУком погледу зрелије него што су били мушкарци, кад им је у Данској подељено право да бирају и да буду бирани. Ни-

(Наетавиће се).

кад нисам веровао. у тврдњу да .Ге учешВе жене у државним пословима одвести наш културни напредак за сто година унатраг. 22 } Напротив гледам да Бе тим учешћем развијати се напредак човечанства, слободне мисли и оне љубави к ближњем, која има свој најдубљи корен у инстинкту материнском. Предвиђам даВе ово довести до потпуне политичке равноправности.“ То мисле данас и све данске жене. Али оне хоБе да док г ;жу корист свог рада у државним пословима, из које Те се видити потреба изборног права за жену а тек онда тражиГе политичко изборно право. 22 ) Изрека Тзорђа Брондеса.

Слатком кутићу.

(9, бпшто моја, где сам сретне дане Жао деВојче слатко просањала 'Ил kao дете , ueßajgh’ хВатала (Зднчане spake сјајне , насмејане ; (9, оашто моја , лгесто мојих сања . сГде ли сд рдте, ige слаВдја мила ? Sap нисд оВде сВоја Iњезда сВала , Жао ире тто сд ? Зар ах тдђин тња ? .

Што ла са иразна ko будућност моја ? Што gyaio ладна kao судба лаоја ? бЖужна k’o на те да је јад мој пао ? / 41 ла са пуста бе-з cpehe , жабота (3 moi , игшо по теба сад се туђан мота, olia aeheia мена да чанаш на жао ? . . . Нештин.

З. С. Лазића.

Дописи.

Рума. (Излеш румскох српскоl девојачш кола). Ниоам целу ноћ могла заепати од силне радости, тто ћу сутра видети давно жељено Стражилово. Једва сачекам зору. Скуп је био заказан у 5 сати ујутру пред овд. српеком школом, где се убрзо скуписмо, а у ђгб већ у име божије кренусмо. Како је бало лепо видети низ кола., из сваких провирују весела насмејана девојачка лица. Оиака од њих држала је у руци разноврсна цвећа, намењено Бранку, брижљиво га чувајући да још свеже однесу на гроб песнвксв. Време беше тихо, само се по гдекоји облачак надвио над нама. Са пуним срцем хнтасмо дивној Фрушкој Гори, остављајући за собом равни Срем. Кад се

почеемо пењати путем што води према Крушедолу, осврнух се, и опазим у даљини како кроз бујно и зелено грање провирују многобројне иришке кућице, а у небо се дизаху кровови светих цркава, а свуд унаоколо грљ*ху се виноградна брда која нам одаваху тако красан изглед. Ко није ишао тим путем, тај не може замислита његову лепоту. Кад се попесмо на Банстол тад нам се указа Фрушка Гора у свој својој лепоти и примамљивости. Одатле угле дасмо у даљини на левој страни једну малу белу тачку за коју мп рекоше да је Бранков споменик. Осећала сам се као да сам у каквом земаљском рају, где цвета најлепше цвеће и где сунце никад не залази. И нехотице ми кроз

Бр- 7. и 8, ЖЕНСКИ CBET

173