Женски свет

ДУ Ш У пролетаху оне дивне Бранкове речи: „Ао свете мио и премио Дивно ли те вишњи удесио^. И моју душу обли неко чудновато мил»е, које човека усрећава. Небо се час превлачило белим облацима, час се разведрило, и тада нам се указа дивно плаветнило небеско, као лепо девојачко око. Али то је све за часак нестало па се сада навукоше црни сблаци и ккша поче да сипи и ромори. Ми m журисмо и за час сти госмо у Карловце. —• Карловци имају дивву околину. Та и Бранко се не сећа Карловаца само за то што је у њима провсо детинство. Киша је све јаче и јаче падала. Одсели смо у гостиону, да се од пута за часак одморимо. У 10 сати пођемо сви скупа у цркву. Појао је хор карловачких ђдка дивно, ми смо све биле тако рећи занешене од тог прецизног и красног појања. Киша престаде; али на нашу велику жалост ми никако не могасмо отићи на Стражилово пошто је земља јако била влажна; тако се решимо да положимо венац, који смо са собом донели на Бранков споменик - који је у сред вароши подигнут пред гЧшназијом. За нама су ишли наше сеетре и браћа бесграђани који су истог дана правили излет у Карловце. Пред споменик је стала чланица девојачког кола ЈБубица Исајдовића и поздрави спомен Бранков овим дивним речима: Неумрли песниче! Ево похитасмо на дивно Стражилово да и ми уживамо у тој божанственој природи. Стражилово! твоје место драго, које си ти тако волео, и од којег си се ти са највећим болом у срцу растао када си полазио у Беч. То нам казује твоја најлепша песма: „Ђачки растанак и . Али нама се не даде да посетимо твој гроб, не даде нам се да видимо твоје мило Стражилово. Ево Бранко ]ош неколико дана па је 59 год. како си нас оставио, већ 59 и више пута заодену се лишћем дивна Фрушка Гора и убаво Стражилово, „млоги га је у звездице ково и , многи рече: „Ао рајска слико!“ И за то време много се пута заорила из млађаних грла твоја песма. Та песме твоје нису »сирочад« твоја песма и без твога гласа Заман очекивају тебе и дубраве, брда и долине да им кликнеш, као што соко кличе. „Ал ко ја вас рад не имо нико!“ Заман! 59 год. и вииЈе очекује Српство да чује од тебе дивну песму што си му давно обећао, да довршиш пут што си га онако дивно започео ; да одужиш дуг што

си га сам задужио, те одпеваш ону песму о боју косовском. Али заман: Много хтео, много започео, Час умрли тебе је помео. * У туђини далеко од свог роца; далеко од свог милог завичаја издануо си у млађаном веку своме; али народ српски не даде да му туђин обегачасти тако драге остатке; пренесе те у недра убаве Фрушке Горе, баш на теби тако драго Стражилово. Тако узвишено место само приличи и доликује прошлом животу бесмртног духа песничког. Чодижући те на тај брег, подигли су те толико у вис колико си ти за Србина велик, и колико си се сам духом узвгсио, где ћеш дуго и дуго сијати као звезда, док год будемо љубили слободу, док год буде Србина: „Док се пева док се винце лије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише, Е па дотле, а куда ћеш више?!“ Народ српски преносом костију твојих показао је да му је увек, свети аманет који му оетављају љубимци његови, показао је да уме ценити и уважавати заслуге ирлих песника својих. Прими и од нас сестрински венац, који смо ти сплеле у знак љубави и поздравља. Стражилово, аој горо дивна, чувај Бранка, ој горо зелена, чувај Бранка док се небо илави, докле птиче песмицом те слави. Славати неумрли песниче српски Бранко Радичевићу. Слава ти!! Међу нама су биле и две изасланице митровачког дев. кола, од којих ]една још прочита живот, рад и смрт Бранк >ву. После тога смо све биле гануте до суза, те да би се мало разонодиле кренемо на Дунав да исиратимо наше миле Бе< грађане који су путовали даље за Н. Сад. На лађи је била и војна музика српска. Ах овај тренутак не могу описати како је на нас све утицао. Кад су се требали кренути, заори се песма из грла наших богослова: »загрље ни слогом братском“; на што им са лађе одговорише српском химном. Лађа се крену, ми им бацасмо цвећа и махасмо марамама и рукама све док их не изгубисмо из вида. У гостионп ручасмо у најлеишем расположењу сви заједнички, и шша славска кума гђа Олга Рајаковац била је са нама па на њену молбу одпевасмо неколико песама. После ручка одосмо

174

ЖЕНСКИ СВЕТ __ Бр. 7 и 8