Женски свет

у двореку башту да бар негато видимо из ео колске веџбе која је за тај дан била приказана. У 6 сати у вече вратисмо се натраг, а у да-

љини и опет угледасмо Бранков гроб, посласмо му неброј поздравља кличући; слава ти неумрли Бранко, слава ти! Једна чланица.

Рад добротворних задруга Српкиња.

Вуковар.

Српска женска добротворна задруга у Ву ковару одржала је дана 17. (30.) маја 1912 своју редовну главну скупшгину. Концем године 1911. навршило се е 23 године, како ова женска добротворна задруга благотеорно испуlт.ава своју хуманитарну задаћу: потпомаже редовитим месечним потпорама изнемоглу и за рад неспособну месну сиротиљу, која је потпоре достојна, одева или даје редован прилог за одело сиромашној српској школској деци, подупире добротворне институције у српском народу, брине се за Привредников подмладак, поучава и надзирава га по својој потпредсед ници и другим одборницама. Како се рад ове задруге цени и уважава доказ је и то, што се је у њено коло ухватио приличан број чланица и чланова из места, а по неки и са стране без разлике вере и народности. Овим члановима и иде у првом реду захвалност, што је ова задоуга и у години 1911. извршила дострјно своју дужност, коју јој правила постављају. Хвала им свима, што су радо давали од свога обиља свој прилог овој хуманитарној институцији из љубави, да добро дело чини. Имена тих великог шговања достој них чланица и чланова отштампа.на су на позивима ове задруге за двадесет итрећу главну скупштину. Има их 7 почасних чланица и чланова, 104 редовне чланице, 11 добротвора и 28 подупирзјуђих чланова. Године 1911. има ова задруга 10 редовних чланица мање него прошле 1910. године, а за 2 чланице мање него 1909. године. Тако је и број помагача 1911. године мање за шесторицу него 1910. Неумитна смрт, која коси старо и младо, богато као и сиромашно није поштедила редове Српске женске добротворне задруге у Вуковару ни у години 1911. Прекинула је младу нит живота 25. фебруара гђи Мари Николајевић вредној одборници ове задруге, а одмах после тога 30. марта умрла јој одборница и бивша заслужна задругина тајница и благајница гђа Меланија

Панић. Блаженоупокојеним својим одборницама исказала је ова задруга уобичајену почаст корпоративним присусгвовањем при сарани, а у место венца на одар прилозима по 20 К Привреднику, а поред тога’ им је записнички помен овековечен, да служи за пример и сећање и кагнијим нараштаЈима ове задруге. И овом приликом нека је вредним покојницама вјечнаја памјат и слава. (Слава им!) Уважавајући ова задруга рад својих предшаственица, набавила је читуљу и унела у њу имена својих упокојених добротвора, чланица и чланова и учинила им је помен на гробљу у недељу после Духова. Свој рад отпочела је ова задруга 1911. приредивши забаву у очи нове године, па је и моралан и материјалан успех био потпун. Чист приход је био 700 К. Овдашња трговачка омладина ценећи рад ове задруге доставила је овој задрузи 251 К од чиста прихода своје забаве, на чему је трговачкој омладини записнички и путем јавности изражена срдачна захвалност. Као сваке, тако и ове године задруга је приредила шегртима »Бадње вече« у Српском Дому. У години 1911. издала је ова задруга 1101 К 10 ф. редовне потпоре сиротанима, више за 69 К него 1910. године, а 113 К више него 1909. године. За одело сиромашној школској деци 200 К као и прошле године. Приложила је хуманитарним друштвима 219 К 40 ф. више за 121 К 20 ф него 1910 год Поседује готовине 14.311 К 25 ф., више за 1023 К 95 ф. него 1910 године. Из овога се види да је задруга и сиротињу и хуманитарна друштва ове године обилније потпомагала, а готовина је знатно порасла. Задруга је једино и то незнатно назадовала бројем чланова у 1911. години. Но кад се узме у обзир околност, да у Вуковару постоји много разноврсних друштава и других културних и хуманитарних институција, а и да је нас Срба доста и саразмерно овде мало, па да једне те исте ос,обе да чланови одазову

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

175