Женски свет

Али ... па стаде Ваљда баш не мора бити! Тако се стаде самим собом препирати. ' Мора бити, мора, мора А зашто ? Зато, што је то ствар части! Зато зато Али зашто? Само зато! И јогунасто стисну вилице. Не хтеде самом себи одговорити, јер се бојао, да неће дати повољан одговор. Метнувши руку у џеп, окрете се од огледала и одједном осети међу прстима једну сребрну форинту. Хоп! оиа га подсети на нешто! Глава ил’ писмо! Живот или смрт! И хитне форинту у вис. Ова се 2 —3 пута преврте у ваздуху и паде. Али је сечимице пала и одкотрљала се по Гилиму чак под орманчић. Ваљевић грозничаво скочи за њом. Помакне орманчић, но није ју могао наћи. Узеде свећу и стаде је тражити. Хоп, ту је. Саже се доле и прочита: 1 форинта, што је овом приликом значило: смрт. Добро је. Спусти свећу на орманчић и извуче горњу фијоку, где је био револвер. Узме га у руке и превуче к грудима. Затим склопи очи. Па свеједно. Није слободно дуго премишљати. Али ће плакати сутра та девојка! Дераће се! А тако јој треба. Нека плаче, нек’ јој срцепукне! Што ме је исмејала? Зашто... зашто... Ала је и хладна ова цев. Хоће ли погодити? Само да погоди сигурно! А можда неће? Ех, та сад је већ свеједно. Штајесвет? Шта ли живот? Свеједно. Смрт је и тако последњи излаз... Смрт... Јао! Јао 0....0 Свршено је! Ох! како је лепо било живети! Јао... 0 ... 0 ... 11. Ваљевић се у болници пробудио. Од прилике на две недеље после покушаја самоубијства. Од оног тренутка, како је опалио на себе' револвер, ни иашта се није сећао. Сад се одједанпут пробуди. Сунчани зраци са мирисом фење пробијали су се у собу му. Погледао је око себе. На, креветима покривеним сивастим покровцима, лежаху бледе, изне-

могле људске рушевине. Непосредно до њега лежао је један дечко. Није му било више од 7 —B година само га је боља остарила. Дубока бразда упила му се у бледе образе и око уста. Дечко баш погледа у њега. Ваљевић га и нехотице запита: Шта вам фали ? Зашто сте овде? Дечко -- као неки искусан старкеља разборито и мудро одговори: - Немојте говорити. Вами још није дозвољено да говорите. А зашто? Зато, што вам је тане пробило плућа, и проћи ће још један месец дана док ћете се опоравити. А ко је то казао? Пст! Г; професор је казао, када је моју ногу стругао, јер знате, ја патим од запалења сржи, а то је највећа болест. Ваљевић замишљено одговори: Ни плућа нису мачји кашаљ..... То је канда још већи бол. - Није истина! рече дечко поносно. Запалење сржи је најопасније. А мене нису ни успавали, јер ми је организам слаб. Само су ме тако оперисали. Ал’ сам и добио леп молитвеник од добре сестре калуђерице са многим лепим св. сликама. Ви сте чивутин? То сам. Онда ви нећете добити. Ох, ја већ знам читати и прочитао сам већ 16 страна из молитвеника. Ви ћете само новине читати. - Новине? А, зар је слободно? Није слободно. Г. професор је забранио. Али зато сваки чита. - Сваки ? А како ? Па купи. Купи од господара Петра, који двори болеснике и послужитељ је овде у болници. Само с њиме ваља добро живети. Онда све иде. Шта иде? Онда можете јести: шљива, посластица, поморанџе, крушака и шта хоћете. А и новине можете читати. Само што за то много новаца треба. Много новаца?

180

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8