Женски свет

Дабогме. Јер и господар Петар тешко дође до њих. Па онда, када би г. професор или доктор, који је у инспекцији опазио, био би одмах отпуштен. Зато га и треба новцем подмитити, да би му остала која пара за црне дане. То је и господар Петар казао. А ко је сирома па не може да му даде? - Оном даје на вересију. Па када му познаници, родбина или пријатељи дођу, од њих ће искати и они ће му дати. Овај разговор је Ваљевића јако узбудио, па рече дечку: - Показаћете ми господара Петра. - Добро. И тако знам, шта хоћете од њега. Шта? Новине! И дечко је заиста погодио. Ваљевић је желео да чита новине. Али оне,.које су о његовом самоубијству писале. Само шта су писале? Срце му поче јаче куцати. Баш бих волео знати. Одједном га тргне дечков шапутајући глас кад рече: Молим, ево господара Петра! И заиста укаже се у соби један човек солдачког држања. Брци му беху жути, а очи граорасте хладним погледом. Дечко му рече: Господар Петре! Но, шта је? Овај господин овде хоће нешто да вам каже. И послужитељ стаде код постеље Ваљевићеве: Па шта желите? Та . . . . волео бих .... ако. . . . Не говорите! викну на њ’ послужитељ осорно, биће вама ако дозна г. професор. Вами још није слободно говорити. Но да чујем шта хоћете? Ако бих могао добити новине. А какве? Та . . . . знате .... у којима је описано .... описано .... моје .... послужитељ га осорно прекиде: Да, да, знам. Ваша лудорија. Не може се!

А зашто? За печено брашно. А где ћу добити новине од пре две недеље? Нема тога. Али молим вас . . . преклињао га Ваљевић. Можда у администрацији, .... кад би били тако љубазни . . . А имате новаца? Сада немам, и ако сам имао у џепу, када .... Глупост. На то је полиција већ метнула своје руке и то ћете добити тек, када одавде изађете. Али ако догле можете набавити . . . Искаћу у зајам. То је већ разговор, јер не можете тек захтевати . . . И тако су вас већ хтели многи посетити, само што г. професор није дозволио. Тек у недељу после подне моћи ће вас родбина посетити. Уједно вас опомињем, да су те новине врло скупе, јер сам морам ићи и изнаћи их. Сваки број једна круна. Да ли вам требају сви бројеви? Да, сви, који су . . . сутра дан изашли! рече Ваљевић страсно. Па добро, пробаћу! одговори послужитељ и оде даље. Дечко је пак само чекао, да изађе из собе, и одмах довикне овоме: Господар Петар вас је добро удесио! А како? Па тако, што није истина, да он мора ићи по новине, јер он већ има све новине, које вама требају. Па како је то? Он је оно јутро, када су вас амо донели, купио све новине, и има обичај да купује оне, које о самоубијству пишу, јер зна, да ће болесник љубопитљив бити на те новине. Ваљевић је с’ чуђењем слушао дечка. Како је само паметан овај! И од куд зна све? Зато га и запита: И је ли ово сигурно? Сигурно је! Одкуд знате? Па био је овде један болесник, који је све знао, као свој длан. Лежао је две године и имао је камеи у бу-

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

181