Женски свет

КОЗЕРИЈА.

топлих осмејака, неколико депих речи; то нам је све. Остало јад, туга, бол, борба и вечита борба. Погледај ове ружице! Оне цвате и иестаБе их. А када поново дође лето, дођи, и видећеш их у истом цвету, истом мирису . . . Дођи! Оне ће ти причати стару причу, причу пуну јада, пуну туге . . . Све је варљиво, све је обмана.. Твој живот другом стазом греде. Тебе дужност напред зове и њој се одазвати мораш. У борбу крочи напред! Остави прошлост нек мирно лежи. Не чини нове ране на мојим болним грудима. Остави прошлост у мирису ових ружа. Остави овај живот пун понижења, пун срама. Ти си млад. Бежи, далеко, у нов свет, нов живот! Последња снага што још оста у теби, нека стресе сву прашину туге. Ја немам љубави. Моје су груди груда леда, коју сунце никад неће откравити. Сваку успојчену на мене угуши у твоме срцу! . . . “ Ти си. ме ..очајно, гледао. Стиснуо си моју руку ч и тихо, нечујно шапнуо си: „збогомС Tbo] стас губио се у помрчини. Ја сам-дуго, дуго гледала за тобом, а суза је сузу стизала . . . Ветрић је покренуо мирисни жбун ружа, а зелено лишће шапутало је: „збогом“. Из даљине, са једног дрвета зачу се тихо прижељкивање славуја. Његова песма мешала се са мојим јецањем као да хтеде да ми олакша бол, олакша тугу .... Ноћ је. Преда мном пустош, тама. На истом месту, удубљена у мисли прошлих дана гледала сам површину мирне реке, у којој се огледао бледи месец. Река је тихо жуборила, као да ми је шаптала ону тужну реч „збогомТ Ове младе расцвале руже подсећају ме на свело цвеће минулог времена. Бујан мајски мирис све ме то подсећа на задах хладнога гроба'. .... . Вера.

Собарица ми пријави да ме чека у салону неки господин. Мало затим уђем и видим елегантног младог човека, посве

непознатог. Поздрави ме као с.тари познаник, но ја сам се будила, и мислила: које? и где сам га видела па никако да се сетим. То примети он, и почне се смејати, па се представи као престојник у К. и да је пре 8 година провађао Божић код нас као Личко дете, далеко од својих родитеља и да је овде и гимназију свршио. Наравно, да му познајем браћу, њега и родитеље му, а и кад се приказао ипак је у лицу нешто од детињства остало. Поведе разговор, како је премештен далеко у Хрватску, и да је у свом месту он једини Србин. Но примети даље да се врло лепо забавља, јер њихови властелини (спахије), често дају „соаре а , diners, приређују лов те се ту провађају у врло отменом друштву. Једном приликом је био у лову и и принц Салватор, са свитом. То вече је била сјајна забава с’ игранком (бал) где су биле и госпође из околних места. Надаље ми причаше мој гост, како је тешко за Србе а и Хрвате, што не знају никакав стран језик осим матерњег. Нема прилике, вели, а у карловачкој гимназији се апсолутно не моженаучити, никакав стран језик, јер се само по један сат недељно предаје немачки. После гимназије се оде у Загреб, где опет немадох прилике да научим бар немачки језик. С тога је потребно да се женимо са образованим госпођицама, којеговоре бар немачки, а још боље ако знају и француски. То вече кад је код властелина држао принц „церкл а хтеде да се мало и поразговори с нама, па је дошао и сам у неприлику, јер господа не знадоше немачки, тек ретко који, а још мање француски. Са госпођамаје већ боље било; оне знају немачки а неке из бољих кућа и француски. Ту су прилику употребила господа великаши, и красно се са госпођама забављали. Можете мислити, госпођо, како нам

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

185