Женски свет

културни задатак њезин: неговање лепих домаћих производа веште српске жене, чији радови данас на свима изложбама односе награду и признање и старање, да ти радови непосредно из прве руке дођу у велике творнице и престоничке радње, те вредној раденици осигура и достојну награду. Овај главни задатак нашег удружења врло лепо нам је разложио г. В. Стајић у своме подужем говору истичући важност сваког удруживања и груписања код нас Срба уопће, а поглавито оних, која овако племенитом и напредном циљу служе, као што је изнешени главни задатак ове женске задруге. Сталним састајањем отменијих са ратарима ствара се лепа стаза за заједнички рад и развија се смисао за лепши живот, место оног ситног живота, сплеткарења и свађања. Изјавио је велику радост своју, да ово удружење схваћа дух времена и захтеве данашњег напредног доба, те истиче за циљ свога рада живо доброчинство: да посредовањем при продаји радова и осигуравањем што веће награде раденици, укине неправду и одбаци разне паразите, који се ради велике зараде при препродаји, отимају те радове, живим доброчинством, подстицањем на рад уз достојну награду задруга ће убрисати многу сиротињску сузу и осигурати им бољи живот. Истакао је ово живо доброчинство, на супрот оном мртвом доброчинству, делењу милостиње, које је у много случајева повод свађи међу онима који деле, а изговор разних порока код оних, којима се подељује. Са пуно одушевљења разложио нам је и васпитну сврху предстојећег нам рада: обавештавање раденица о природи њихових производа и развијање укуса њихова унашањем нових савремених мотива у радове им, но пазећи да се из њих не изгубе битне особине народног обележја. На свршетку препоручио нам је, да се у задрузи прочита летопис Матице Српске: „Српски народни вез“ од Јелице Беловић Бернадзиковске и чланак: Српски фолклоризам од Драгутина Никостриа, даље, да оваке седнице са јавним предавањем и надаље одржавамо, па је уверен, да ће рад ове задруге, уз слогу, марљивост и истрајност чланова, за кратко време лепим успехом крунисан бити. Предавање је пажљиво саслушано, а на крају предавач је поздрављен са бурно, живео!

Наша женска задруга броји тек неколико недеља од постанка и почетка рада свога, па ево добротом г. В. Стајића већ нам се пружила прилика, да са радом и задатком овог удружења упознамо и шире слојеве нашег грађанства, те прокрчимо пут задрузи, да својим снажним моралним утицајем сакупи у окриље све искрене пријатеље овако племенитог и родољубивог рада. Хвала му! Врањево. А. Милетић.

А. Милетић.

Рума. Драга моја Марта! Познато ти је да смо и ове године били у бањи аранђеловачкој, но ове године бависмо се тамо много дуже но иначе, узрок ћу ти после саопштити. Пошто ти се досад само у кратко увек јавих одонуд, то ћу ти овом приликом опширније описати моје врло пријатно тамошње бављење. Дакле прво о самој бањи: Аранђеловачка бања или Кисела вода, а зову је и Буковик је врло лепо месго, парк којег је пок. књаз Михајло подигао је јединствен у целој Србији, многи, који су у Рохичу (Шгајерској) били веле, да је парк у Аранђеловцу много већи, много лепши са оним красним правим алејама. У самом парку стоји двоспратна величанствена згргда »старо здање«, коју је зграду такође пок. кнез Михајло подигао себи за летовање, а која се после преоправи за станове. У самој тој згради има преко 40 лепих видних соба, велика трапезарија, особито лепа салаза забаве. Изван парка је назидана лепа зграда (ново здање) такођер са преко 40 соба. Вода је кисела изванредно добра, освежавајућа, има два извора у самом парку. Неколико година посећујем већ ову бању, и никад се не могох решити да се попнем на »Букуљу« планину, која се диже одмах поред парка, но овог пута се нађе друштво одушевљено, и за час се договорисмо и пођосмо. Пењали смо се доста тешко, путеви нису искрчени, но добра воља наша даде нам снаге и ми се попесмо на врх Букуље. 0 изгледу оданде с’ врха, драга Марта, не могу ти писати све што сам видела, имам и сад пред очима, али израза за то немам. Видесмо Авалу, Космај, рудничке, ваљевске планине, планину Венчац, мајдан мрамора) као у магли нам се указа орашачко брдо, где је 1804. године био Карађорђев устанак, видесмо сасвим близу Тополу са величанственом црквом коју је садањи вла-

6р 9. ЖЕНСКИ СБЕ'l'

201