Женски свет

тамошњих сељака под тежином камена, те се остали сељаци устручавали, да довезу камен до железничке станице, која је прилично далеко. Тако је камен приспео у Београд тек трећи дан иосле прославе, а требао је приспети месец дана раније. Бертото га је сместа послао у Раваницу са момцима, који су пуне три недеље клесали и исклесали заиста врло леп споменик, којим се могу подичити наше Српкиње. Исти се састоји из темеља од два квадратна метра, метар дубљине од печене ципље. На њему четир велика квадратна камена, на овима пети, ужи, на овоме пирамида, са лепом орнаментиком, вешто исклесаном лиром и натписом „Милици Срикињи - Срикиње 1912.“ , на пирамиди бронзана биста. Бисту је израдио честити српски вајар Јован Пешић из Београда, а ливена је у Прагу. Биста је заиста дивна. Не зна човек, шта би пре гледао: да ли оне Миличине велике, сањалачке очи, да ли онај израз сете и паћеништва на лицу, тако уметнички израФјен погођен. Или оне скромно сплетене витице Миличине бујне косе, па усне, са јединственим меланхоличким осмехом. Или снажан врат и плећа, (као што га описује наша врла књижевница Милева Симићева) па онај покрет главе, како гледа на свој Врдник. Заиста се вајар Пешић може поносити овим својим делом, а богме и ми. Па цео овај лепи споменик израдио нам је г. Пешић за циглих 2.200 К. Темељ је стао 250 К. Остали трошкови око 200 К. Свега 2650 К. Задруге су приложиле око 1800 К. Наша задруга око 400 К, које од забава, којеоддобровољних прилога, скупљених у Иригу. А 420 К скупиле су наше вредне чланице и девојане са крајцарашким кутијама и распродајом карата разгледница са ликом Миличиним од честитог српског народа на сам дан прославе Видов дан у Раваници. Кроз који дан изнеће се пред српски свет тачан рачун. У прошлу недељу уприличиле су чланице наше Женске Задруге излет у Раваницу, положиле венац на Миличин споменик, те исти фотографисале за књигу ~Сиоменицу‘\ која ће се ускоро почети штампати. Честити и врли наш пријатељ и игуман манастира Раванице, г. Сергије Поиић, предусрео нас je'ca искреним српским гостољубљем, приредио нам лепу закуску, те смо у угодном и пријатном разговору про-

аели то после подне и растали се с њиме желећи му од Бога здравља, да још много година ужива у пријатељским осећајима својих многобројних познаника, које је овако својски, са својом само њему сројственом предусретљивошћу јако задужио, и да нам чува и Миличин споменик. Чујте и ово: Наша покојна Милица, паћеница за живота, постала је Царица Милица“. Народ ју је »прекрстио«. С дана надан долази наш свет из најудаљенијих крајева, да види споменик. Прекрсте се, целивају, те наше ратарке говоре: „Ево нам и царице МилицеП Како је била лепа! Бог да прости! Нека је поред цара Лазара. Сада су ту обоје“. Овако народ чита речи „Милица Српкиња“. Па добро је и ово. Беше она заиста Српкиња, као и царица Милица, у љубави према народу своме и раду за њега. Неки замерају, што смо подигли споменик, требали смо веле тај новац потрошити на нешто друго, нпр. купити кућу у Врднику за „Српски дом“. Ми велиио: Свака кућа је у Врднику српски дом. А какве осећаје изазива један споменик у нараштајима неоцењене је вредности. Била би и Милица заборављена, као и многи сироти књижевници. Сада ћемо настојати, да дичног „ Змаја“ на пролеће пренесемо на Венац Фрушке Горе више Ирига, па да се народ и тамо састаје на Ивањ-дан, на доглед Бачкој, Банату, Авали и босанским планинама. Змај је певао, па нека му птице и народ певају, на гробљу ово не приличи ради других ражалошћени^. h. Врањево (Арач). (Јавно иредавање). Добротворна женска задруга Српкиња у Врањеву одржала је о св. Илији .20. јула о. г. ванредну седницу и јавно предавање у сврху упознавања и ширих слојева грађанства са радом и задатком овог удружења. Тога ради позвала и умолила је г. Васу Стајића, професора српске учитељске школе сомборске, да одржи једно таково предавање. Г. Стајић се одазвао томе позиву, те је реченога дана у јако посећеној седници школска дворана, у којој је одржано предавање, била је препуна примљени задатак на свеопће задовољство извршио. Поред хуманог задатка наше добротворне женске задруге, као главни циљ истакли смо

200

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 9