Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА

Српкиња у народној служби.

У тренуцима, кад ово пишемо, није се још потпуно решила судба петвековне патње наше браће на Балкану. Косово је освећено и већ се лепрша српска застава на бедемима старих српских престоница: Скопља, Приштине и Призрена; света божја служба служи се већ без зазора у Пећи, негдашњој престоници српских патријараха. За који дан, па ће да рашири своја крила и црногорски орао над старим Скадром на Бојани. Све је то плод јунаштва и самопрегора браће у Србији и Црној Гори. Јунаштво, које су овом приликом показали Срби и њихови савезници, толико је велико и значајно, да га у историји нема; оно је изненадило и задивило цео образован свет и клањају му се велики и просвећени народи. Па кад би се запитали: од куда толико пожртвовања, од куда толико љубави за потлачену браћу у оног, како га на западу држаше, непросвећеног српског народа? Одговор би се тражио то на добру војничку спрему, то на савршеније оружје, то на литературу и школе итд., али кад би се дубље загледало у живот народни, нашло би се за извесно, да је свему том највише припомогла женска страна: наше матере. Ни школа, ни касарна, ни књига, ни новине не могу толико утицати на

душу и срце подмлатка народног, колико мати. Материна је рука најнежнија, материна реч најслађа, материн пољубац најврелији и што она усади у деци, то најдубље корена ухвати, то најдуже траје. Зато и веле сви велики педагози: дајте нам боље матере, па да вам дамо бољи нараштај. Тако и овај нараштај, што тамо на Балкану својом крвљу чисти пута вишој просвети и култури, подигле су и однеговале матере српске, а школа и касарна су га само допуниле и спремиле за бољи рад. Срце и одушевљење, што највише вреди, понео је сваки јуна'к већ од своје куће. IJa ко је и преносио традицију о старој слзви и величини српској кроз пет векова ропства, ко је купио децу око гуслара на народним зборовима и славама да слушају за лепу прошлост народну; у чијим су очима деца загледала сузу туге и жалости за изгубљевим царством? Све су то биле и чиниле наше матере и кроз пет векова преносиле без књиге и школе, без цркве и касарне с колена на колено успомену на стару и лепу прошлост, на слобоцу и величину српску. Нема Србина ни у најзабтијем сеоцету, а да не зна за цара Лазара, за Краљевића Марка, Милоша и друге српске славне јунаке без да је видео школе и књиге. И та усмена

Вр. 11. Нови Сад, 1. новембра 1912. XXVII

В Л А 0 II И К: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал. ГХретилата, рукописи и све што ее тиче лиета, таље ее на уредништво Пови Сад (Ujvidek).

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3 1 / 2 динара. За све остале земље 3 4 / 2 франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

ИЗДАЈЕ И .УРЕЂД ЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН