Женски свет

ништа опћега са тим слатким малим бићем. Он ће да сазна, да је с њега црвенила, разумјеће, да је његово рођење. за њу велика срамота . . . од овог последњег мора свакако да га штеди. Не, она га-мора увјерити, да би за њу највиша срећа била, да га има. Зима прође, ево и прољећа. Испод снијежног покрова, који се већ топи, земља се провиђа, али ће још барем три седмице проћи док се размрзне ипак се надају, да ве до који дан изнијети из црквице мртваце. Еба Сандер то жели, и како жели. Види ли она још своје чедо ? Црте малога лица, које је сву зиму јасно виђала, као да су почеле блијеђети од како је прољеће настало, а даномице она се у томе све више увјерава, па је у очајању. Она мора свакако и то чим прије да сједне крај његовог гроба, да му буде близу,

да га види и љуби. Кад ли ће га дакле земљи предати? Та она сад нема никога на свијету да воли, већ њега само њега; с тога више не ће да има обзира за никога. И кад се сасвијем земља размрзну, кад се гробнице и хумке показаше виђелу дана, кад гвоздени крстови забрујаше од повјетарца кад се земља отвори да прими мали сандук, већ је готов над хумком крстић, који на својим црним крилима носи бијела слова: Овђе лежи мој син Еба Сандер. Не брине се она више за мњење свијета. Свега је тога нестало, тешки терет свалио се са њене душе она је срећнашто не мора више да се крије, већ што може доћи јавно да плаче над гробом свога премилог дјетета. По италијанској преради превела

ГЛАСНИК.

Једна ДОбра мисао. У Ердељу има варош Дева, у којој је решено, да се ове зиме никакве забаве ие приређују, пошто су нам прилике заиста врло жалосне, те нам ни мало није до провода. Та добра мисао наишла је на одобравање на више места, те сад са више страна стижу вести, да су многа места споразумна у том, да се због несносне скупоЕе, ове зиме у опште никакве забаве не приређују. Тако између осталих места, и у Араду је Добротворна Женска Задруга обуставила свој те-жур, који је требао 8. децембра бити, јер се врло слаб одзив показао од стране публике. Држимо, да би било умесно, да се и ми Срби угледамо на тај паметни пример, јер ако ико, то ми најмање имамо узр-ка да се веселимо. Наше Женске Задруге би у том могле предњачити, а на њих би се угледале и певачке дружине и многа друга друштва. На тај начин би нам остала у џепу која крајцара, која би се дала паметније употребити, него да оде на излишне, а врло огромне балске трошкове. Када помислимо, шта све треба једној породици за

забаву и шта све кошта, онда ћемо брзо примити ону мисао. ' М. Б. Добротворна Задпуга Српкиња Новосаткиња је и пре овог гласа одустала од свог решења, да се одржи веЕ заказана забава. Уред, Добротворие Задруге у Босни и Херцеговини постоје, како »Српска Жзна« казује у Сарајеву, Мостару, Бањој Луци, Тузли, Бјелини, Власеницама, Б јс. Шамцу, Брчком, Зворнику, Чајничу, Фочв, Требању, Бос. Градишци, Приједору, Бос. Новом, Бос. Петровцу, Дрвару, Лшјевну, Модричу и Бос. Дубвци, свега: 20. Каже се, да су у оснутку још две задруге: у Бос. Крупи и Бихаћу. Међутим не сномиње се Горажд, а ми смо читали, да је тамо Добротворна Задруга приредила ове године своју забаву, а познато нам |е, да је у Бихаћу већ основала Задруга 1911. г. иницајативом г ђе Олге Кернић Пелешеве, те би no томе било тамо 22 већ основане задруге. Ово за то напомињемо, да би Савез Српкиња, који се тамо основао, потражио статистичне податке и од оних задруга тамо, за које није знао да су основане. Познато нам је

278

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 11