Женски свет

дали признање. Помагали су томе и други фактори и други просветни заводи; али да учитељска школа шаље у народ највећи и најспремнији кадар просветних раденика, о томе нема сумње и зато се њој и одаје највећа пошта и полаже највећа брига у данашње доба око њеног напретка. И државе и корпорације свијају највише своје руке око оваких завода, јер каква матка, таква Катка, каква школа, такви ђаци. Не би ни наша учитељска школа имала тих заслуга и не би прикупила толиких похвала, да јој њени раденици нису били за похвалу. Сама нам је судба и милост божја била наклоњена, кад нам је уз ову школу дала за учитеље: Платона Атанацковића, Димитрија Исајловића, Кузму Јосића, Василија Булића, а доцније Теофана Живковића, Миту Петровића, Ису Стојковића, Димитрија Поповића, Уроша Стојшиће и друге, а нарочито: педесетогодишњег стуба, Николу Ђ. Вукићевића, који је уз свога старешину и главног школског референта, пок. дра Ђорђа Натошевића, стекао неоцењиве заслуге баш што се тиче националног развитка и оне велике пожртвовности за свој просветни позив, којом је само он умео и знао да задахне своје ученике. Велика је то срећа за наш народни развитак, што смо шрви у јужним европским крајевима стекли оваку школу, а још већа

благодат, што смо на њој имали тако изврсне, тако родољубиве снаге, који су нам дали владику Арсенија Стојковића, Теофана Живковића, књижевнике; Адама Богосављевића, Ђорђа Рајковића, Миту Нешковића, учене професоре и управитеље: Др. Војислава Бакића, Димитрија Јосића, Перу Деспотовића и друге, а тако и све данашње референте школске, по том песника Јована Дучића, композиторе: Јосифа Маринковића и Петра Коњевића и многе друге одличне просветне раденике. Наша би једина жеља била, да се у тој школи одомаћи онај дух и осигура онаквим раденим снагама какве су владале у њој последњих деценија, те ће и онај нараштај, који буде славио другу стотину овој школи знати још више и веће похвале изрећи њима но што ми данас бившим чинимо. Свакако се радујемо и веселимо, што смо дочекали прву стотину година у држави нашој, најстаријој сентандрејско-сомборској учитељскоЈ школи баш у овим светлим даиима, кад славимо и ускрснуће старе српске постојбине у којој је још пре пет векова цветала српска просвета и култура и довикујемо сенима оних покојних раденика: Слава! а данашњим велимо: угледај се на своје старије учитеље и другове, па ће и вас исто тако благосиљати народ и ваши потоњи ученици.

Својој мајци за Божић.

Мати, то је света реч за мене; Кад је изговорим, мисао се небу крене. И од свевишњег, за њу живота проси; А бледо ми лице, суза искрено ороси.

Мати, о како је та реч лепа и драга; Пуна је лепоте,- нежна, чиста и блага. И све лепоте, крај ње у сенци стоје; А само реч мати испуњава срце моје. Каћуна.

Мати, то је символ моје вере свете; Када је видим, молитве Богу лете. Крај ње се сећам Богаисвете вере своје; Реч мати увек, озари лице моје.

266

ЖЕНСКИ CBEf £р. 12