Женски свет

Тек Franke на концу тог века (год. 1698,) отвара прву вишу девојачку школу, свој Gineceum, по узору женске школе у St. Суг-у у Француској. Год. 1705. отварају пијетисте сличну школу ~Magdalenenstift“ у Алтенбергу. Франкеов ученик Hecker уређује у Берлину женско одељење реалке, а год. 1767. отвара се прва женска реалка у Бреслави, г. 1786. ~Antoinettenschule“ у Десау-у и редом тако. Почиње и методичко образовање учитељица. Год. 1801. отварају се за то течајеви у 0вербергу, год. 1811. у Берлину ~Luisenstiftung“, год. 1837. у Бранденбургу ~Augustaseminar“. Из тих школа излазе одличне немачке учитељице и све чешке јављају се жене педагошки писци, као: Tin.tte Homberg, Luise Buchner, Ulrike Henschke и многе дру ге. Али је најснажнија личност женског покрета учитељица Helene Lange. Још год. 1886. прикупља она немачке учитељице у друштво „Allgemeiner deutscher Lehrerinenverein“, који данас броји 22.000 чланова. Уз њу ради као уредница друштвеног листа ~Lehrerin‘, Мзпа Sveper-Honselle. И данас стоји Хелене Ланге на челу великог покрета за реформу виших девојачких школа, који иде за тим, да те школе узму карактер реалних школа и да женској младежи пруже потпуну предспрему за даље, академско у чење. Године су протекле у озбиљном раду и борби и дошла је 1908. г. ~реформа“ — са којом се тако мало добило, да се није помакло ни корак напред. Чудно је према томе изгледала галантност пруске владе, која је дозволила приступ на универзу женским апсолвентима вишихучитељских школа. Хелене Ланге најенергичније устаје против тога и цео ~Lehrerinenverein“ одбија ту милост. Немачке жене неке да ступају на универзу без једнаке спреме са мушкарцем, који ту ступа. И филозофски факултети у Берлину, Бону и Гетингену устали су против те одредбе до сад без успеха. Лепо је

о томе расправљала у часопису ~Die Frau“ филолошкиња Dr. Agnes Herwen. Тако су жене у Немачкој принуђене да одбијају оно што траже! Тако ево још никад не знају мужеви шта је потребно жени дати и не дати! Кроз то незнање пролази цео женски покрет и биТе да зато толико рамље, особито тамо где је многостран. А нигде женски покрет није тако многостран као у Немачкој, он се креће у свим правцима, а улаже свуда једнаку снагу. Маркантан је од г. 1865. када је феминискиња Luise Otto сазвала у Лајпцигу женски збор, и када је организован „Aligcmeiner Frauenverein“. Вође покрета Augusta Schmidt, Luist Otto Peters, Henriette Natali ■ Miede и још неке неуморно су се бориле за права жене, према Миљевом феминизму и тежиле да жени даду образовање по Фребловим начелима. У том правцу уређиван је и лист ~Frauenbildung“. Немачка феминистичка литература је врло богата. Јака, добро организована женска друштва имају своје одличне часописе и кроз њих јачају свој покрет. X. Ланге уређује месечник ~die Frau“, К. Зеткин женски раднички лист ~die Gleichheit“, Мина Кауер ~Die Frauenbewegung“, Dr. jur. Анита Аугепург „Zeitschrit fiir Frauenstimmrecht“ и као да их све наброји. Jrp је најјачи и најв?жнији у Немачкој савремени женски покрет у питању женског образовања, најдуже сам се позабавила њиме, ма да сам преко тога тек летом прешла. Још бржим летом морам прећи преко свега осталог. Велики етички идеали управљају свеколиким јавним радом немачких жена. Више него за себе брину се оне за цело човечанство. Склапају се женска социално-етичка удружења особите врсте. Оне xohe да рађају и одгајају „вишег човека“. Ту почињу њихова дубока размишљања о браку и породици, ту почиње њихова брига о сузбијању социалних зала, као што је проституција, пијанство и т. /ј- Њихов је нај-

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ

271