Женски свет

~Die hohere Madchenschule in Deutschland (Leipzig 1905.) приказујући развој женских школа у Немачкој, истиче једну жену као најзаслужнију заступницу народног образовања. То је Betty Gleim, која је у својој школи у Бремену практично спроводила васпитне идеале Песталоција, Фихтеа, Шлајермахера и своје начело о образовању душе енергичним душевним радом. И ако су немачки педагози почели водити бригу о народном образовању уопште, а посебно о образовању жене свих сталежа, чисту народну школу утемељили су тек велики песници и мислиоци XV!!l. века, на челу им Клопшток Они су уједно истакли жену, као узор свега естетског. Клопшток је био први, који је у песми славио немачку жену, чедну, смерну, детињски невину и скоро меланхоличну сањалицу, а тако је на њу гледало немачко песништво све до Гетеова певања. Гете, Лесинг, Шилер приказали су је природнију: осеКајну, мисаону, слободоумну. Као што је Гетеова ~Жадовка“ Raheb највиши тип духовитости, такве су све жене тог великог класичног песништва. И тако XVIII. век свршава са великим идеалисањем о жени. Тако почиње и XIX. век. Али ту се наскоро појављује реа лизам у књизи и социјалном животу и xohe да пружа жени праве користи. Он у првом реду омогућује покрет за еманципацију жене. У том покрету прва је маркантна појава Malvida v. Maysenburg; она je тражила економску независност жене, ради својих рационалистичких начела она је, као кКи министра, силно гоњена и морала је побеГи у Енглеску. За њом се јавља Luise Biichner, која ради према слободном духу револуционе 1848. год. Славна Немица Lette оснива свој ~Leseverein“; грофица Buttler-Heimhausen оснива г. 1854. у Баварској народну кујну а вредна. Linna Morgenstern ради у Берлину од г. 1866. у том правцу врло успешно све до своје смрти год. 191-0. Друштвени покрет, који се бринуо

о уређењу економских прилика радног елемента нашао је у немачкој жени јаког заступника; исто су тако оне и за науку националне економије, показале особито схваГање. Ма да на том пољу, као књижевни радник, ни једна немачка жена није достигла Енглескињу гђу Веб има их које тој литератури одлично служе. Наводим некоје: Elise Gnanck-Ktihn, Dr. Minna WettsheisAdelt, Ebner - Eschenbach, Gertrude Dyhnrfurt, Hellene Simom, Oda Olberg, Lili Braun, Klara Zetkin и т. д. Оне публикују изврсне расправе о том предмету, уређују напредне часописе и врло успешно у роману и приповетци разрађују социјалне проблеме. Осим тога брину се да и практично спроведу своје теорије. Кад видимо тако велики број научно образованих жена у Немачкој тешко нам је веровати да тамо није одавна сређено питање женског школског образовања. Али кад се упознамо са уређењем женских виших школа у Немачкој видимо да се тамо има још много што-шта поправити и разумемо од колике је важноети велики покрет за реформу тих школа. Одавна су се веК у Немачкој преживели назори да жену треба образовати само за отмену даму и за салон и приступило се начелу општег, реалног образовања жене. Одмах после пада витештва почела се кроз школу приближивати отмена ~Ritterfrau 1 жена из народа, ма да су за ову још дуго била затворена тешка, самостанска школска врата. Реформација је унела прве зачетке општег образовања, али тек индиректно радила је на томе и споро је успевао тај важни рад. Јер као што је у то доба било људи који су у необразовању женског духа гледали болест човечанства, било је много више таквих који су у вишем образовању жене гледали праву несреку. Посве је разумљиво што велика заузимања Annete Marie Schurman за опште реално образовање жене остају безуспешна.

270

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 12