Женски свет

јале своје мужеве, очеве, браћу, синове кад су ови хтели бегати из боја. А оне, које су падале у ропство и губиле ту своју чистоту, убијале су се у римским таборима. Према томе није чудо, што је биће жене као божанство лебдило пред очима Германа и што су се они чували, да се не дотакну њезине чистоте. Старогермански брак био је врхунац чистоте сексуалног морала у колико је то потицало од жене. Иначе је било узакоњено многоженство, а брак је био трговина. Мужеви су имали права да продају своје жене и да тестаментарно располажу њима. Исто тако била је законом установљена и телесна казна за жену. Познати старогермански спев ~Nibelungen-Lied“ садржи сцену, у којој јунак Сигфрид јавно бије краљеву кћер Кримхилду. Неверство жене казнило се смрћу. Постојао је још и грозни закон: убијање женске деце. Женско дете смело је само онда остати у животу, ако се отац смиловао да га узме на руке, чим се оно роди! ХришКанство је тај закон уништило; докинуло је и телесну казну за жене, али су оне још дуго паКене ~ордалијама‘ 4 , а страховити ~Hexenprocesse“ стаманили су до сто хиљада жена. Тај , суд божији ‘ произлазио је из грдног сујеверја онога доба. Најтеже је ишло са укидањем многоженства; оно је укинуто тек у X. веку по Христу. Знаменити народни еп средњега века ~Gudrun“, био је први весник бољих дана за жену најављивао је светлост ослобођења у светлој појави ослобођене Гудрун. Долази доба витештва и жена ту постаје центар душевног живота. Велики је утицај њезин на песништво тога доба, на оно песништво, које је и у души најсуровијег мушкарца будило племенита осеКања. Поштовање жене пробудило је у њој вољу за рад и јавл?ају се прве јавне раднице: владарке Едита, Кунигунда, Аделајда, па нона Розвита и друге, које почињу водити

бригу о образовању младежи, развијају хуману делатност. Нису то особито велике појаве и цела та епоха пролази без таквих појава женских, али је поред свега тога установљено: да је културним животом средњега века управљала жена. Поводом тога и женско питање отргло се из примитивног стања и почело се правилно али му је развијање под притиском политичке реакције, опет почело патити. Тридесетгодишњи рат отклонио је жену са њезина видна положаја и бацио женско питање на најнижи степен. То стање изменула је тек класична књижевна епоха и реформаторство, које је као демократска појава, индиректно помагало школско васпитање девојака свих сталежа; пре тога је школовање женске деце било одређено само за аристокрацију и децу учењака, и било је врло површно учених жена, као н. пр. чувена Charitas Pirkheimer, било је врло мало. Дуго се руководило образовање женске деце у Немачкој по конзервативном систему шпанског хуманисте Vives-a (од половице XVI. до друге половине седамнаестога века) и тек учена Ана Марија Шурман усудила ce, да затражи за жену темељније образовање. Уз њу приступа Франке (1698.), а његов ученик Хекер, оснива шта више прву женску реалку у Берлину, а доцније у Бреслави (г. 1767.) појављује се велико интересовање за образовање женске деце и ничу знаменити списи о том предмету. Русовљев заступник у Немачкој Baseđov износи „Plan von der Erziehung der Tochter“. Stuve пише ~Über die Notwendigkeit der Anlagen offentlicher Tochterschulen fiir alle Stande“ (год. 1786.) Hensel објављује ~Das System derweiblichen Erziehung“ (г. 1787.), иударасе темељ вишем образовању жене оснивањем виших девојачких школа као Antoinettenschule у Десау-у, Universitatstochterschule у Гетингену, lndustrietochterschule у Блакенбургу и др. М, Martin у својој изврсној студији

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ

269