Женски свет

ском позоришту, те су сигурно својим примером припомогли лепшем развитку тамошњих глумачких вештина. Карактеристично је, да је Ружић у повратку своме из Београда, кад се стално настанио код српског народног позоришта играо први пут у Вршцу, па је судба тако хтела, да у Вршцу заклопи своје очи благе али пуне ватре, а да га новосадска грудва прими у своја наручја на вечни санак, на којој је отпочео своју глумачку славу и величину. Наш је народ веома волио Ружића; он му је био љубимац. И кад је реч, да ће Ружић играти, пуне су дворане ма у ком месту излазио. Пре две године прославио му је народ у Новом Саду свечано његову 50 годишњицу глумовања, а тако исто одао

му је лепо признање и на вечном растанку му. У Вршцу га је лепим речима испратио др. Славко Милетић, председник месног позоришног одбора, у Новом Саду се опростили с њим у топлим изразима и пуним признања за његове неувеле заслуге, кр. саветник и начелник српског народног позоришта, пресветли г. А. Хаџић и секретар српског народног позоришта, професор г. Милан А. Јовановић. Ружићево делање у тој великој српској народној школи за 50 и више година, изазвало је сузу признања у васколиком српском народу, па ево једна топла суза и од оних Српкиња, које су му толико пута тапшале и довикивале: живео, сада на последњем опроштају да му довикну: Слава и вечна ти успомена, драги наш Ружићу!

T ЕБИ!

Кад сам поред Тебе Срце бурно бије, Око моје сузе Радоснице лије.

Можда слутиш љубав Што ми срце крије, Тугаљиви осмех Што ми с’ уста вије.

Ал’ Ти ћутиш, ћутиш Разумет ме не ћеш, Ти зЛобниче слатки У очај ме мећеш! Дубровска

Женско питање.

(Продужење.)

Нем а ч к а.

У првом одељку ове моје расправе, где сам укратко говорила о подожају жене у прошлости, напоменула сам, шта је старим Германима била жена. Ма да у њиховом рају званом »Walhalla‘ k није било жене, она је њима била „sanctum < liquid et providum“. Да, они су у њој гледали светињу, про-

Пише Зорка Јанк ови ћ.

рочицу и у најтежим питањима тражили су њезин савет. Германске жене заиста су биле заслужне високог поштовања. Тацит у свом делу „Germania“, приказује германску жену као најусавршеније биће. Историја римских ратова говори, да су германске жене ратовале уз своје мужеве управо херојски. Плутарх причз, да су оне уби-

268

Ж&НСКИ СНКТ Бр. 12