Женски свет

Стр. 4.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Прослава српске женске задруге у Бечу.

На Ваведеније ове године, прославила је наша женска задруга своју славу и десетогодиашњицу свога постанка, у тишиви и молитви у светосавскоме храму, где су све чланице и гости присуствовали са својом врсном председ“ ницом гђом Јеленом Остојић, служби Божијој и помолиле се Богу и светој Богородици, да им буду и на даље заштитници. Уједно је учињен на служби спомен умрлим чланицама и члано вима задруге.

После службе Божије, пошле су све чланице са својим гостима и са свештеником световавеког храма преч. г. протом Мишићем у општинску дворану, где је пресечен колач и освеБено славско кољиво, које је приложила задружна славска кума гђа Оофија- Новаковић. "Иста је пресекла колач са гђом Јозефином Јо“ вановић, чланицом задруге. Прослави је при: сузтвовао као гост и госп. др. Владан Ђорђевић, бивши министар Србије. После свршеног обреда и поздравног говора г. проте, који је честитао славу и десетогодишњицу српској женској за друзи, узела је реч протиница Вукосава Мишић и изговорила овај кратак говор: Ова значајна година, остаће у светској историји златним словима забележена, а још више у срцима нас Срба. Валда је случај тако хтео, да у то, по нас значајно доба, и наша женска задруга прославља десетогодишњицу свога постанка. Прослава наше задруге спојила се са епохалним догађајима наше браће на Балкану. Прославићемо је мирно, у тишини, достојанствено, благодарећи Богу на доброти, помоћи и заштити. То нас испуњава, двоструком радошћу и ако наш екроман рад у“ ступа испред херојских дела косовских освет ника за ослобођење милијова пстиштенога робља, која је вековима робовало и гинуло за веру и име своје. Али идеју није вогао душманин угушити и на колац натаћи. Вековима живела је она у срцима сваког појединца, са њиме живела и умирала, поново се препорођавала у још вилнијем стадијуму и коначно победила тиранију, која је вековима владала на срамоту кул туре и просвећених фактора, а коју су бројем мали, али духом велики, скршилим у прах сатрли.

Неслога и равдор, довели су српско царство до Косова, слога пак Ковово је осветила. Тре-

ба ли већег доказа племените душе СОрбинове разума, свести, пожртвовања, величине. И ако нам то мале душе и непријатељи наш“, јавно признати неће, али у самој својој души, морају се дивити овој светој борби, коју ву сепм њих — чини ми се — само Шпартанци таким оду“ шевљењем водили. Наш народ је посебна раса, он не прима лако туђе обичаје и навике, већ остаје у својој оригиналности јединствен, па зато је и могао извршити ово велико херојско дело, јер спољни страни утицаји нису угушили у њему онај патриотски осећај и заветну мисао, који ву као звезда водиља свеглиди и предњачили Србиву и соколили га, да оствари своје идеале. Пет векова су Срби еневали и певали о слободи, пет векова живели и трпели варварзке окове, погледајући, кад ће се њихова слободна браћа испод „Ловћена и Авале загрлити 1 поћи, да пх овлободе. Пет векова су на згариштима својима умирали са надом ослобођења. Сад тек видимо, каква је снага лежала у нашем народу, снага, која је заталасала цео нарсд, ујединила га у једној мисли, те је постао једна- душа. Ни један други народ не мсже разумети шта ови догађаји за нас Србе значе, мсжда само снај народ, који је и сам тако дуго робовао и евоју слободу и самосталност тако крваво извојевао. Нећу погрешити ако кажем, да су српске жене

_од увек имале утицаја на развитак и облагоро-

ђење српекога карактера и распиривале ону жар, која је већ у самој души детињој тињала, Наше мајке су прве биле које су своме чеду још у кодевци певале наше дивне народне песме, а доцније причале о Косову и јунацима, и та дивна мајчина музика, продирала је кров слабо ухо детање до дна душе, и ту се усадила, да никад више не изумре. А кад :е Орпче и школи дорасло, опет га је мајка на свој начин васпитела у духу, у коме је њу њена мајка васпитала. Ца и на даље га не оставља, и док год живи, не напушта она ту евоју српску дужност. Мати је највише кадра да утиче на душу детоињу, ова је свесна дужности, да она ствара потоњи нараштај, да она управља судбином Србиновом, Какав им она нараштај однегује, онако ће ерпека ствар и мисао напредовати. Па зар је онда чудновато, што се после толиких векова догоди ово жеројско дело, које нам је у свет-