Женски свет
"о"
ИЦ
Бр. 2. ЖЕНСКИ
Мошеја једна сва им одбрана, У којој су се сви затворили, А наши тад их одсвуд стеснили. Господар Јован посладе ме амо, Да прву вам огласим победу.
Љубица: Ох, хвала теби, свети Никола! У кандило ћу уља долити: Нек жртва то ти буде понотња ! (Уђе унутра).
Пекета: А где су наши, где је господар 2
Марко: На путу зар их ниси сусрео, На Чачак су и они намерили!2
Пекета: ја стрампутицом мало ударих, Да с турском стражом где се не сретнем.
14. ПОЈАВА Пређашњи и лупа Пеца, па поеле уђе, Пеца: Отвори! Марко: Ко је | Пеца:
Гласник с Љубића.
Љубица: Штаг Опет неко (О, нек настави, Што први поче! Ко је2
Марко: (отвори -) Улази! Пеца:
Да знате, где смо — шаље господар, Јер скренути смо с пута морали, На Љубићу је постављен нам стан, А према нама Ћаја паша је Са војском му од дванаест хиљада. Господар му је сада намеран У Чачак да препречи пролазак Са нашом војском — ако узможе. Поручује вам, да се чувате Од изненаде какве преко ноћи.
Љубица: (забринуто као себи —) Тисућа дванаест има Турчин дакле2 наших није стотина толико!
СВЕТ бОтр 34
Ах, Боже мили, одсудан је час —
Почетак страшно неизвестан још!
Помози сад нам, свети Никола,
Ти, заштитниче дома Милошева,
И мајко Божја сина мученога -—
И народ наш је на крст разапет,
Ал спасти своје није кадар сам.
Ни сама себе, не помогне л' Бог (Момцима као у страху —)
Ви момци, ћете овде остати...
(Прибере се У)
Ал не — и ваша помоћ треба тамо;
Та војска наша малена је још,
Те у њој рука свака потребна!
Пеца: Да останемо, заповест нам каже.
Марко: И ноћ им црна заповеда то.
Љубица: (изнесавши чутуру с вином —) Окрепите се, хитри гласници, Па нек вам Марко нађе склоништа, Да ноге своје одморите мало А зором рано хајте својима! . Сад лаку ноћ! ; (Себи —)
На коленима ћу је Просвети ја вам. (уђе) Пеца и Пекета:
Лаку ноћ!
(Напивши се свако по једном, оставе чутуру на сто и оду са Штитарцем.)
15. ПОЈАВА Поеле мале почивке врати се Штитарац сам.
Марко: (седне за сто. Извади ханџар и сасеца нокте. Спусти нож на сто).
Да јадне службе, љути ханџару !
И то баш сад, кад мирни ратари
Са плуга свога грабе оритке,
Из тора нам да гоне курјака —
Као гују тебе на праг ставише,
Да плашиш дерлад какву несташну,
Да кући штете какве не буде.
У доколици тако доспеде
Да нокте режеш. До сад Турке си
Са овог света Хитро отпремао. = (Застане —)