Женски свет

Бр. 2.

шој Војводини биће добро познато име пок. пароха и катихете новосадског, П. Балте. Он је после себе оставио у животу још само једног сана Милана, који је по свршеним техничким наукама у Швајцарској постао мерник у Крушевцу, у Србији; а после неког времена постао шеф катастралног одељења београдске општине. Сад децембра месеца прошле године упокојио се у Крушевцу после кратке болести и тај му син Милан у 54. години живота оставив за собом неутешну супругу Јелу. Бог да му душу прости! К

+ Михајло Катурић, ц. и кр. професор у миру, одличан Србин и просветни раденик, узоран муж и отац, добар пријатељ и друг, упокојио се баш на наш Бадњи дан, а сахрањен први дан Божића прошле године у 65. години живота. Њега оплакује честита супруга Ана, синови: др. Јово, Урош и Ђуро; кћери: Петрица, Зорка, Олга и Ружица; сестре: Ана и Драгиња и велик број пријатеља. Лака му била црна земљица!

+ Ђорђе Влаховић. Велико-кикиндски протопресвитерат изгубио је 7. (20.) јануара о. г. свога старог и доброг проту и пароха Ђорђа Влаховића у 86. години живота, а у 54. години свога. свештеничког службовања. Прота Ђ. Влаховић проживео је, као што се види, према приликама, леп низ година, а оставио је за собом и леп низ својих добрих дела. Он је први међу велико-кикиндским и околним свештеницима ступио у ред тадашњег омладинског кола; први је међу тамошњим свештеницима прихватио нов Вуков правопис и у опште устајао је свуда одлучно у обрану своје пастве, где год је то потреба изискивала, те је с тога имао често сукоба са политичким факторима. Био је више година катихета и учитељ српског језика у бившој немачкој велико-кикиндској реалци, а био је и члан српског нар. црквеног сабора а и члан Саборског Одбора за време Бранковићева патријарховања. У свештеничким дужностима био је савестан и тачан и често је словословио у храму. Бог да му душу прости!

+ Павле-Милош Јовановић. Светислав Јовановић као син и брат Арса Јовановић, угледни родољуби и поседници из Новог Села код Панчева (Реваујфалу) у своје име и име сестара: Ане Мишковића и Ленке Илијевића, даље кћећи: Данице уд. Алексић и Катице Ђурђевић са

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 45.

осталом родбином, јављају тужну вест, да им се добри отац, брат, дед, свекар и таст Павле Милош Јовановић, поседник, преселио у вечност 7. (20.) јануара о. г. после дуге и тешке болести у Чакову у 66. години живота, од куда му се сутра дан тело пренело у Ново Село и у породичну гробницу предато матери земљи. Мир пепелу његову!

т Атанасије Јанкулов, умировљени бележник сефкерински, отац конзисторијалног бележника епархије бачке, Владислава Јанкулова и још друге шесторо деце, упокојио се 7. (20.) јануара о. г. у 62. години живота у Панчеву код своје кћери. Беше родољуб и свагда исправан чиновник. Вечан му помен!

+ Драгутин Холец, шеф железничке станице у Грејачу, у Србији, а брат познате јавне раденице и многогодишње деловоткиње Женског Друштва у Београду, г-ђице Катарине Холецове, напрасно је преминуо7 18. (31.) јануара о. г., оставив за собом удову Мицу, децу: Олгу, Миодрага и Јована, сестру Катарину и браћу Добривоја и Душана и другу родбину, да тугују за добрим и вредним Драгутином. Мир пепелу његову! :

+ Надвојвода Рајнер, то је најстарији члан наше владалачке куће. До скора је био заповедник аустријског домобранства. Упокојио се 2. (15.) јануара о. г. у 86. години живота. Беше врло добра срца човек и много је добра чинио сиротињи. Бог да му душу прости!

+ Мајор Михаило витез Зубовић, народни велики добротвор. У Загребу преминуо је 15. (28.) јануара о. г. мајор Михаило витез Зубовић, Привредников велики добротвор и члан Патроната у 81. години живота. Покојни је Зубовић био граничарски официр, а доцније домобрански, па је као такав и пензионисан. У служби је био толико ваљан, да је сем другим одличјима одликован и орденом витешког реда гвоздене круне. А и као Србин одушевљено се прихваћао сваког рада на народном напретку. Тако је он био главни покретач и оснивач Српске Читаонице у Загребу. Кад се опет Српска Банка у Загребу оснивала, онда се он одмах својевољно примио за — разуме се бесплатног благајника оснивачког одбора, те је тако он без благајне и друге помоћи у мало недеља у своје руке примио више од милијон

круна, што је све лепо средио и тачно предао. После је он остао стално члан надзорног од-