Женски свет

Бр. 2.

не упућујемо нашу женску генерацију

у скупе и бескорисне туђе институте,

Книн

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стри 2.

него да их шаљемо у заводе, где ће што корисно научити. Т. Живковић,

агроном.

Конгрес нефтачких женскиња.

У Берлину је почетком марта месеца прошле године одржан један Женски Конгрес на коме је учествовало више

од 6000 слушалица, међу којима беше.

врло одличних чланова. Конгрес је трајао пет дана и дваред се дневно састајаше ради претреса предмета: до МЕ и после подне. Председавала је,

г. Сета Ваштег. Ми ћемо, иако мало а НИ изнесемо у главном рад овог конгреса, да се види, чиме се и којим питањима баве женскиње на западу Европе.

Први дан пре подне је расправљала гђа Е. Кнап Хајсова, о реформи кућарства, те је у говору своме истакла, да поједини машински проналасци, нису од штете но више од користи по домазлук. Противна је заједничким кухињама, Марија Лишневска ју је побијала, јер вели, врло много се времена губи кухањем у појединим домовима. Говорила је о вредности женског рада и гђа Вебер и Јелена Кеј, која је тражила, да се створи закон, који би одређивао цене за домаће потребе. Е. Кине Гаук је захтевала у своме говору, да се кућарство из детињства учи још у школи, али су многе биле противне томе, велећи, да не одговара то модерним начелима.

О вечерњем састанку тога дана расправљано је о значају женског покрета с обзиром на оне, које имају своје засебно занимање (позив). На завршетку је говорила Др. Алтанова о конкуренцији полова, те је изрекла начело, да женске раде финије а мушки грубље послове.

Други дан пре подне водио се разговор о васпитању и о научним проблемима. Др. фил. Мевалтпова говорила је о потреби опће заједничке наставе,

те је аргументовала, да је то потребно с тога, да се између мушког и женског пола развије духовно пријатељство и слога за истрајнији рад у будућности, и да имају оба пола једнака права и једнака звања. Против овога је устала

"г. Крукенберговица, те је истицала по:

требу индивидуалног васпитања.

Са стране је једино говорила проф. ЕЛогепсе Кеуз (М'авзаг СоПесе, Џ. 5. А.), и говорила је о васпитању у Америци. Онде је скоро свугде опћа заједничка настава, и успех је потпуно задовољавајући. Од 951.000 ученика, тек ако је 6% на посебном васпитању.

После ове је говорила Елиза Шнајер о задаћи школе с обзиром на позиве у животу. Рекла је, да се у основној школи дете има само телесно да оснажи и упути коју струку да изабере. Кућарство пак има научити тек у вишим васпитним заводима.

На вечерњем састанку, расправљало се о улози жене у црквеном и религ. животу. Говорило се од стране католицизма, евангелизма и јеврејизма, те се и ови говорници придружили општем женском покрету. Публика је говорницама бурно пљескала и одобравала. |

Трећи дан се пре подне једино о економском женском васпитању расправљало. Прва је говорила Бехмнеова, па је у говору захтевала свестрано и стручно економско образовање женских. Пт. Кетр! Кога је упознавала са баварском женском економијом, те наглашава и она, да је потребно подизати заводе — за женске као и за мушке — за економско усавршавање. У овоме је смислу говорила и грофица Путлиц. ·

Други предмет је био о каквоћи.