Женски свет

Стр. 82.

Хараче царске да прикупљају Те народ има што-шта спремљено, Што није Турчин још му однео.

Милош: А оскудни смо доста у томе Отет' се море и тог Турцима! Но нуде браћа већ и на веру — Трговци Срби из Аустрије Џебане да ће нама набавити. (Напољу. се чује: „Хо, хо, хо! Стани, Станите!“)

5. ПОЈАВА Пређашњи и улази е лева Сима Радовић, а за њим момци уносе пет товара барута. Радовић: Помози Бог ти, господару наш, Почетак сретан нек ти даде Бог!

_ Милош: Добро нам дошао, Симо! (Рукују се). Радовић: Зато сам. И сам ти донео нешто барута, Са братом што смо били сакрили Из прошлог нашег рата —- нека сад Овај га други ето потроши И сретнији му буде наставак. (Тужно —) Мом брату ето више не треба (Прене се.) И ово за њ ми нек је освета!

Авакум; Е, Бог ти, брате, то наплатио И народ, када плаћат' узможе! Баш сад се ето о том бринемо.

6. ПОЈАВА Пређашњи и улази Пекета.

Пекета : Господар ме је ево послао И шаље ово мало новаца.

(Додаје џакуљче).

Милош: Мој Јеврем, је ли, реци: шта је с њим2 То капару је ваљда примио, Па послати је нама пожури. И право има — зна да требамо !

ЖЕНСКИ СВЕТ Бру 2.

Пекета:: Да, капару нам Турци даше то И скоро ће нам главно послати Господар Јован баш се не шали!

Милош: То Јован шаље» Шта он продаје 2

Пекеша: Па шта продаје 2 Крушке из пушке, Што Турци тако скупо плаћају! У Коњуши су ето скупиле Порежџије од народа нам то, Ал однети им не би суђено.

Милош: Од јеврема се надам новцу ја, јер њему благо наше предадох А оно ето и од јована.

7. ПОЈАВА Пређашњи и улази Никола Луњевица.

Луњевица : Помози Бог! И сретан нек је рад!

Милош: А, ево мога брата Николе! У Немачку си и ти скоро сад Послао стоку —

Луњевица :

Продата је већ. И ево паре теби доносим У народном ће послу требати.

Милош: Па шта си вољан с бисагама тим 2 У зајам нудиш, је ли, народу 2

Луњевица: (увређено —) За Јеврејина држиш мене зар То поклањам ја послу народном.

Милош: Па теби ништа неће остати, Толико благо кад народу даш !2

Луњевица: Док буде мене и мог народа, Зажелети се нећу новаца И то је народ узео народ Дао.

Милош: (тануто га загрли и пољубе се —) 0, хвала теби, драги Никола!