Женски свет

Стр. 52.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 8.

НА БАЛУ.

ођузића изводи таанане Валцере, чТоспопа се Крећу обретно п спретно. Фалалп поћлон. Оетјежол на Каваљере Зепију оне поносно п Коћетно.

Фриве се Волоне. сћад по валови

г00 ритаичћилт склони, страствени звуци ла 31 заносу страсном Вију се парови

45 шуштање свиле п мирис парфима.

9] дов тако млади Као припијени бјеџно уза друго шататама страснил Чнепвају младост, Као оппјени,

(Втарије госпе у разговор ма тласнил

аТлеђајући младене уз зрдобе сједе,

о оневи пију п озбиљно 1леце . .. | Бања Лука. Божидар Кременовић.

КОРЗО.

Фалица је жешва п пуна је св јета:

ођладијег п стари. Жива прољменоца.

(8 јет се торе доље зибављајућ шета, (Флмијек п 'алала, какот, — замор влаца а

Орвретљене радње, мноте тоспођице, Фјаренпла много, разне шоа летше, вИрваљерпи ллади и мнош Кидице, Еочене пале, Веселе Коћете.

ој ладић један шје елтантнал телмпол, дбарајући се пи впдабвљајући (да тоспођицол отљменом п лијепо.

9] Кап би бријеме- тад пођоше Кући,

(вијет се разлози, Којећуда тбди ·

Он њу Кријјћ трли по слтшћо пољуди . Бања Лука.

Божидар Кременовић

Орпска мука у

Коме још није познато, како су наше Српкиње врло веште у свима врстама женског ручног радаг Српкиња тако рећи: што види, то створи. А доказале су то и многе изложбе женских ручних радова и у држави и ван ње. 14 је вештина неоцењиво благо нашег народа, а сем тога је она једна одлика српске народне душе, јер у тим радовима, ако исти нису по страним узорцима (мустрама) и књигама рађени, огледа се душа наше српске жене, у њима Српкиња даје израза свима својим осећајима. О томе се већ толико писало, да бих ја постао досадан када бих сад све то понављао, а не смем већ ни стога понављати ту тему, што су исту много позванији од мене са свих страна довољно расветлили. — Друго је, о чему сам рад овом приликом да кажем коју и да уповорим нашу јавност, а у првом реду наш женски свет.

Као што већ рекох, женски ручни радови у сваком погледу заслужују опште признање и хвалу и ми смо их за“ иста и приказали у јавности, али дотле,

служби туђина.

а онда даље ни корака више не учинисмо у том правцу, а.то је тек почетак почетка, то је тек први корак, за којим је требало и даље корачати. а не застати одмах на почетку. — А да је то све заиста тако, имамо нажалост и сувише доказа : јер док смо ми ручни рад српске жене приказали и страном свету и обратили пажњу истог на неисцрпно врело досетљивости и вештине српске везиље и ткаље, па смо после ту исту српску везиљу и ткаљу оставили, да сама себи тражи пијацу за своје радове, па смо је тако силом одгурнули од себе и отерали туђинима у руке, дотле су вешти и практични туђинци живећи међу нама брзо запазили, колико благо лежи у рукама српске жене, али су и то одмах уочили, да се то благо без икаква улагања даје дивно искористити. Па када дођоше до те констатације, дадоше се одмах и на посао, да из српске муке истерају што већу корист, наравно за — себе. И тако доживесмо, да се поред нас живих туђинци, не-Срби лепо испомажу од срп-