Женски свет

Бр. 8. ске муке. — У многим крајевима, где наш народ живи, а особито у онима, који су чувени са вештих раденица, већ од дужег времена има много туђинаца, а особито женскиња изабраног (чивуцког) народа, које лепу пару зарађују издајући српским женама и девојкама на израду такове ручне радове, које после шаљу у Пешту. Већ су многа српска места преплавиле такове посреднице, које раденицама врло лоше плаћају, а њихову муку после врло скупо продају. Обично су то супруге сеоских трговаца —- Чивута, које раденицама и не исплаћују у новцу, већ у роби, коју исте морају наравно код њих да узимају. — Кад човек види, како су заиста фини радови, које наше српске жене и девојке тим посредницама раде и кад дозна колко и колико су наплаћене за свој рад, мора се чудом чудити, како да се није икоја Српкиња рецимо учитељица, или трговкиња сетила, да и она на тај начин створи себи споредна прихода. Но док ми много говоримо, а мало творимо у народу и за народ. дотле нам досетљиви странци испред носа отимају зараду, па нас потискују. У неким местима су чак странци и туђинци створили себи ексистенцију од српске муке. У Турском Бечеју н. пр. има једна туђинска фирма, која продаје српске тканице за завесе ит. Де <

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 58.

на тај начин имамо, још је и то грдна

штета, што ти радови и ако су српски, долазе у промет не као српски, већ под разним другим именима: и јужноугарски и торонталски и како их све не прекрсте, само да се не зна да су српски.

Многа би Српкиња, кад би прихватила ствар ручних радова, могла на тај начин лепе зараде имати, а особито су у том погледу у врло згодном положају учитељице, јер оне као учитељице ручног рада имају најбоље прилике, да изаберу највештије раденице. Но и остали наш женски свет могао би се озбиљно бавити овим колко корисним толкоим часним радом. А када би се хтело тај рад на широку основу поставити иор ганизовати, када би се хтело смишљено и систематски радити, морале би га наше женске задруге узети у своје руке. Да. је у нас иоле подузетна духа, до сад би се створило акционо друштво за женски ручни рад српске жене. То би друштво отворило сталну изложбу, базар тих радова, имало би своје радње у свима великим градовима, држало би безброј раденица па путника, и деоничари би сваке године све већу дивиденду имали.“) Томашевац. М. Вујић.

_ 5) Ову мисао прихватио је, колико нам је познато, наш Савез Српкиња у Загребу и чим се мало утишају ратне трубе, он ће радити на тој мисли.

Но поред материјалне штете, коју Уредништво. о вољинннонан ---4 = удара – + Напон Стогодишњица.

[Свршетак.]

16; ПОЈАВА Љубица изађе са евећом и етави је га ето. Љубица: (гледа горе у небо —) Ни трага нема још од видела... (Седне за сто —)

Бесконачне ли и бескрајне ноћи!

Преживети је, Боже, хоћу ли

А шта ће сутра донети нам дан2

Хоће ли моћи шака људи та

Као гуја на пут да се постави, Турчин да је не сме прегазити!2

А прегази л' је, шта ће онда бити Од куће ове, моје дечице 2 Ох, децо моја!

(Утрчи унутра. Врати се —)

Моји голубови! У вашој души“блажен влада мир, Над вама анђео рај је разастр'о, Па с вама игру сретну замеће, Од тог вам лице срећом трепеће Ви не знате у земљи да је рат: Да сутра може пушка планути,