Женски свет

Бр. 4.

у којима — ваљда због недостатка школског образовања — није могао снагом правога песника да изрази у рсчима јачину својих осећаја...

И поред свега тога, што је волео свет ско, весело. друштво, игуман Сергије био је савестан калуђер. Силноје волео цркву и црквено пјенгје и пазио је да сеу ње говом манастиру тачно врше све верске дужности. Особито ме је дирнуо леп хришћански обичај на Бадње вече:

После св. литургије манастирски ђаци носе у рукзма божићну сламу, па певајући „Рождество“ и „Дјева днес“ улазе код

: > игумана и просипају по собама сламу, а он их све редом изљуби и дарива...

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 83.

Златно је било срце у игумана Сергија, па ми је жао, силно жао, што престаде куцати. Осетио сам доброту тога срца, па ми оста као неки дуг, који више не могу вратити...

Па опрости ми мојдобри духовни оче, игумане Сергије, ево журим да ти се донекле одужим сећањем на тебе. Просузио сам у речима, које речи јече јеком загушенога јаука, јер сам те љубио синовском љубављу и јер тужим синовском тугом за тобом. И док живим, живеће у меви и спомен на тебе, леп, чист, светао спомен.

Монах Георгије.

2

Рад добротворних Голубинци.

Главна скупштина „Добротворне задруге Српкиња у Голубинцима“, одржана је у недељу дне 16. марта т. г. Пошто се сакупио довољан број чланица и чланова, отворила је скупштину гђа председница Марина Сладаковићева, поздравивши присутне добродошлицом. Затим је према дневном реду отпочела свој извештај тајница, учитељица Милана Глибоњска — овим редом: Славна скупштино! Овом годином завршила је наша задруга шесту год. свога живота. Укратко ћу да изнесем њен рад у прошлој години. Имадемо свега 72 члана и то: оснивача 10, редовних 18, помажућих 41. Почасних чланица и чланова имамо 3. — Изгубили смо једнога члана оснивача, оца Сергија Попића, игумана: раваничког. Познавали смо га сви, био је одушевљени присташа сваког хуманог друштва, те се је радо одазвао позиву да буде чланом оснивачем и наше малене задруге. Нека му је лака земља и вечан спомен међу нама! (Све чланице устајањем одају му почаст.) Овогодишњи рад наше задруге био је према приликама, у којима се је налазила нормалан. Помагала је новчано где год је потребно било и како се могло, обзиром на веома лоше материјалне прилике. Највише је приложила „Срп. црв. крсту“ у Београду, осећајући да у овим тешким данима прво треба пружити сестринску помоћ својој рањеној

задруга Српкиња.

браћи. Остало је још мало средстава за друге потпоре, те се према томе помагало још једино маленим износима и то: за споменик Милици-Српкињи, друштву „Просвјети“ у Сарајеву, девојчици Милици Ристићевој из Голубинаца и т. д. Сакупљена је овећа свота за срп. школе епархије будимске, а иначе се сваком даном приликом сакупљали добровољни прилози. Прослављено је задружно „Крсно име“ Мала Госпојина, а том се приликом сакупило нешто прилога. Чланарина је осим малих изузетака тачно укупљена. Са задружним иметком управљало се савесно и тачно. Одбор је своју задаћу по могућности најсавесније испуњавао. Одржано је свега шест одборских седница. Приређено је само једно „Село“, намењено ратарским женама. Задруга је ималау виду приредити читав низ такових села, која би имала сврху облагородити шире слојеве народа, те побудити љубав ратарке за задружни живот и вољу за интензивније ступање у њу. Али то нам је ускраћено слободно састајање у шк. згради, те је и остало на том једном селу. Сада нам је међутим изашла на сусрет овдашња српска земљорадничка задруга, уступивши нам своју дворану, на чему им задруга и овом приликом изриче своју најтоплију благодарност, те је наде да ћемо ипак моћи остварити своје лањске замисли. Одбор би могао много лакше испуњавати своју за-