Женски свет

Бр. 4.

__-_--__-_----

дао је строгу наредбу да се не смеју приближавати бојној линији.

Краљева наредба одржана је до јуриша на Дечић, али чим је Дечић заузет, није било те силе која је могла спречити Црногорке да не притекну у помоћ својој рањеној браћи. Око пет стотина жена из Куча, Пипера и Бјелопавлића јурнуле су одмах по заузећу тврђаве за војском. Само после неколико тренутака могли сте видети мајку где седи поред рањеног сина; како сестра брату ране превија. Али ни на једном лицу није било ни страха, ни суза. Све је било озарено неком дивном радошћу. Први успех је био постигнут. Кад је краљ после заузећа тврђаве пошао пут горе Какарочке да посети рањенике, наишао је на једну групу жена које су на носилима носиле рањене јунаке. Стари краљ, дубоко потресен овим призором, плакао је. Одмах је издао наредбу, да жене могу слободно пратити војску. Ово је имало врло добрих последица, јер су све рањенике с Дечића превезле у Подгорице Црногорке. После заузећа Тузи наиђе једна група жена из Куча близу моста на Циевни на једног човека који је терао пред собом неколико коња. Било је очигледно да су коњи били упљачкани, и да је војник оставио бојну линију да отера свој плен у Подгорицу. Жене га упиташе куда путује, али човек поче нешто неодређено да одговара. Тај одговор показао је кривца. Жене га одмах свезаше и одведоше престолонаследнику Данилу. »Црногорци нису пошли у рат да пљачкају, већ да своју браћу ослободе из ропства“ — рече једна жена престолонаследнику, предајући му кривца. Кад је престолонаслед“ ник, због овога, хтео неке жене да одликује, оне су лаконски одговориле: »Не личи женама да носе медаље.«

У једној битци код Костратских Вирова једно одељење Арнаута изашло је неопажено иза леђа нашој војсци, и уз пут наиђе на. групу жена које су

ЖЕНСКИ СВЕТ

Отр. 87.

чувале рањенике. Жене, којих је било око педесет, дограбе рањеничке пушке и јурну на Арнауте. Кад је војска чула иза својих леђа пуцањ, одмах дојури један одред, али су Арнаути већ били натерани у бегство. Две су девојке, том приликом, лако рањене.

Пограничне жене из Куча помогле су много нашој војсци као извидница. Већина од њих зна добро арнаутски. Преобучене у мушко одело, оне су стално уходиле турску војску и пратиле сваки корак Арнаута. Много је женау извидници погинуло. једно време у подгоричкој болници два одељења била су препуна жена — рањеника.

После бардањолске битке вратио сам се са Ријоле на Ријеку за рањеницима. Око 500 рањеника било је тога дана превезено на Ријеку. Са једним чешким лекаром радио сам целе ноћи у једној кафани, која је била удешена за болницу. Једна млада, врло симпатична девојка, помагала нам је у превијању. Прала је ране, завијала, намештала постеље. Осим ње биле су ту још две девојчице од 10—12 година.

Око четири сата по поноћи савлада нас умор и ми прилегосмо. Наша помоћница ишла је од рањеника до рањеника и распитавала одакле је који, кога има код куће, где је рањен. Оне две девојчице у стопу су ишле за њом. Наједанпут у болницу уђе ордонанс официр и салутирајући рапортира нашој непознатој помоћници: »Височанство, „Нептун“ са две стотине рањеника стигао је«.

„Моја господо, ви ћете извинити за часак, морам се постарати да се сместе нови рањеници«, обрати се госпођица нама и трчећи изађе.

То је била кнегиња Ксенија,

ЖЕНА И РАТ Ко од насу младости није изучавао женско питање, тај највиши и најкомпликованији друштвени проблем! Третирајући жену као умну и моралну силу, сваки у свом питању има полазну тачку,