Женски свет

Бр. 4.

технике, која претварају хирургију из вештине у науку. Машина и инструмената безброј је. Све је тоу нереду и у крви после извршених операција. Тамо је свега један нежни лаборант у чистом белом болничком оделу. Ради, ради као

мрав, и не осврће сена посетиоце. 10.

је.кћи старога војника и државника, симпатична госпођица Грујићева.

— Па зар можете савладати толики посао 2

· — Сад ће доћи и друга.

И збиља улети госпођа Торбица, збаци са себе капут и отпоче хитно свој тешки посао, за који је потребна добра мушка снага.

У школи код Саборне Цркве затекао сам исти дух, !: послу. Тамо су собе велике. У једној палати, у којој је могло бити више од 50 рањеника, затекао сам епске разговоре Прилепчана, НЕ и Једренаца. — По цео дан само лешкаре, Т0--

сподине. око Једрена.

— Јест, јест, — одговарају Једренци, — али ви допресте само до Прилепа.

и Битеља, а ми чак на Марицу!

У то време једна млада дама неприметно и. нечујно иде од кревета до кревета. Сунце је, ваља отворити прозор, а има рањеника који спавају. Она их нежно увија и завија у покриваче, као млада мати своје првенче. Боже сачу-

ЗИИ

|

5Ј С ећ

ров заспало лишће пропадају звезде, 1 нићаћвог шута! (илмо ћрићне сова # прелета тајно 2 тране од талова

сИа развалу ћаћбу. ве се штице тнезре.

5 Е „о тпасперп зраци месечеви Олуце

с возвицоћруг цели Фела светлост дљештт;

Воденичћи тонаћ Кроз ноћ лијћло трешти сМеше у даљини; збуци шуте, луде.

ЖЕНСКИ СВЕТ

исту озбиљност у.

"Девојче вуче срце,

Стр. 89

"вај, да се дотакне ране или пробуди

рањеника! Један одтешко рањених пробуди се од смеја осталих. Глава му цела у завоју.

— Где си, госпоја >

Она је већ била поред њега. То је млада госпођа, Нада Книћанин.

— Она је наш анђео, господине, рече ми један рањеник.

У истој рањеничкој соби разумео сам тајну овога свега, што се збива, овога, што нас доводи у недоумицу, што нама самима изгледа неразумљиво.

— Право ми реците, јунаци, јесте ли који пут узмицали 2

— Ко! Србин да узмиче! Ни«ад! отимају један од другог реч' Прилепчани, Битољчани и Једренци.

Море, господине, некаква сила нас вуче напред, — рече један.

— Срце нас вуче-напред, — додаде други. ;

— Срце, срце! — заграјаше многи.

То исто срце, које вуче српскога војника, да иде напред у кишу од куршума и шрапнела, вуче и српску жену, да све што може, донесе на народни олтар. ара И

Сви смо постали браћа и сестре. да бди над размрсканом лубањом војника, јер ју је збратимила народна мисао.

„бамоуправа“.

10

242

а ње.

ов гпојена уста шаптоле су душе,

9! срећнији бесло него пћад пређе;

ођри пољупцу сваћом спуштпала си Веђе, Фрћ се матлола звезцје с Ваздуком пенуите.

го је било вече пролешњег уранћа, сИрутешне наде Када младост глудее; Она слатјо бече Кад цбешију ругее, —- Вече прбе среће, прбола састанка.

Душан У. Бајић.