Женски свет

ду о РЕП И те

- Стр. 74.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4

САВЕЗИ СРПКИЊА.

Женске могу много да ураде за добро и напредак свога народа, кад се само упуте на добар пут.

· Тек је 38 година, како поникоше прва женска удружења међу Српкињама, па већ колико лепих и корисних установа створише оне! Колико нам је познато, подигле су те задруге око 50 женских раденичких школа. Скоро сва“ ка . подружина "београдског Женског Друштва (има их преко 40), има своју раденичку школу и заједнички „Базар“ у Београду; пиротска и пожаревачка имају и своје ткачке школе, у којима се израђују далеко чувени пиротски ћилимови. Будимпештанска („Мајка Ангелина“) и загребачка задруга имају своје женске интернате, у којима се склањају наша женска деца, која се по тим великим варошима уче на средњим, вишим и стручним школама. То исто има и београдско Девојачко Коло за тамошњу женску децу. Женско је Друштво основало и Бачку Трпезу“, пасу то учиниле и Сарајевкиње и Мостаркиње и ове се спремају, да у својој средини подигну конвикте за мушку и женску децу.

„Сомборкиње су основале приправнички _„Алумнеум“ (ђачку трпезу). Задруге у

Вел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Новом Саду, Ст. Бечеју, Сентомашу, Сомбору, Футогу, Панчеву, Карловцима, Книну, Брчкој, Тузли, Бијељинии т. д. основале су своја забавишта; а сомборска и осечка спремају се, да подигну домове за убоге старице, што је београдско Женско Друштво већ учинило пре више година.

Поред горњих установа свака задруга. — има их у нашем Српству око 150 а само у Аустро- Угарској, Босни и Херцеговини 86 — чини која више, која мање добра своме месту и својој околини. Тако н. пр. све од реда заодевају зими сироту школску децу, наба-

вљају им књиге и реквизите школске, у зими такој деци и храну

то неке дај и тиме знатно потпомажу просветни рад у народу. Поред тога све јаче за-

друге дају потпоре појединим сиротим девојкама, које се уче на учитељским школама, трговачким струкама и ве штинама. Хуману страну народну по мажу у најјачој мери, јер су поглавито на ту цел и основане. Оне сахрањују мртве сиромахе, оне потпомажу удове и старице, бедне и невољне за случа поплаве, земљотреса, пожара. У времј рата скупљају прилоге и дарове за боле не и рањенике. И мора се признатида су оне за последњих 20 година, како, им се повећао број, знатно подупирале просветну и привредну снагу народа и у многом ублажили невољу и патњу, које су често сналазиле народ и суграђане наше. -

Осећају, да данашње прилике и ово напредно доба захтевају и од женскиња више делатности, те чим су бројем ојачале, отпочеле су смишљати, како би јачом снагом оствариле оне циљеве, које су истакле у својим правилима, а које захтевају обилнију материјалну страну, него што свака појединце располаже. И нашле су, да би своју делатност могле знатно проширити, кад би се постојеће задруге удружиле у Савез. Ту мисао је отпочела новосадска задруга 1903. г., и пошто висока земаљска влада није дала на то свој пристанак, покренула је поново ту мисао загребачка задруга па 1910, год. и остварила на тако званој привредној основи. Мало раније (1906. г.) покренута је та мисао о савезима иу Србији, а 1911. год. иу Босни и Херцеговини. И тако имамо саде три српска женска Савеза: у Србији, Босни и Херцеговини и у Аустро-Угарској и настаје питање, шта ће сад наше Српкиње да раде у тим Савезима 2

Српкиње у Србији немају оних потреба ни задатака, што имају Српкиње у друга два табора, јер у Србији држава врши већим делом, хумане и просветне сврхе својих држављана, а тек посебни интереси женске стране препуштени су женским удружењима. Са-