Женски свет
Бр. 4.
вез у Србији није ни поникао из потреба, из којих су друга два Савеза, него је покренут више са интернационалних тежња и задатака.
Женскиње на западу воде ланас велику реч у развитку друштвених проблема, оне озбиљно војују за изједначењем оба пола у свима друштвеним правцима па и политичком погледу. За та велика и важна питања потребна им је помоћ свију просвећених женскиња, па су позвалеи Српкиње у Србији и оне су осетиле, да је у интересу женскиња у опште а и народном, да се и оне нађу у кругу поборница свеопштег напретка, те су тако основале Савез Српкиња, јер тамо, осим Женског Друштва, има женских удружења и са другим правцима и задатцима (Коко Српских Сестара, Друштво Кнегиње Љубице, Материнско Удружење, Девојачко Коло и друго) те се сва та удружења сложила, основала Савези придружила интернационалном женском Савезу. Наравно, да је Савез Српкиња у Србији поред тог општег задатка, за који војују женскиње на западу, узео посебни задатак, да помножава удружења женека у својој држави за хумане, просветне и привредне циљеве.
Српкиње пак из Аустро-Угарске, БоснеиХерценовине из политичких разлога не могу као засебни органи стати у ред интернационалног женског Савеза, јер не могу тамо носити своје српско обележје, а не могу се из истих разлога придружити ни својим сестрама из Србије и ако би се међу њима и на овој страни нашло доста умних снага, које би могле стати у ред западних женскиња. Према томе отпада потреба за Савезе у Аустро-Угарској, Босни и Херцеговини, да полазе на тај пут интернационалног друштвеног проблема. Њима остају за рад једино национални интереси, који ће их временом по самој природи догађаја одвести у редове културних народа, ако буду и саме културне.
На том пољу имао: јеу Загребу свој први састанак 24. маја (6. јуна)
ЖЕНСКИ СВЕТ
Стр. 75.
1912. г. Аустро-Угарски Савез Српкиња и као најпрече и најважније узео је у своје делање:
1. да почне учити женскиње домамазлуку и да тога ради оснује школу за домаћице и свесне матере.
2. да се заузме око ширења писмености у народу и тога ради, да се заузима око отварања основних школа где их год нема и око проширења онде, где их има;
3. да узме бригу у своје руке за склониште и отхрану сирочади и нахочади; 4. да помаже „Привредник“ у раду око смештања сиромашне женске деце у српске домове;
5. да узме у своје руке рад око скупљања „Видовданског дара“;
6. да оснива у свима местима „крајцарашке фондове“;
7. да организује продају женских ручних радова и да тога ради отвори на згодна места сталне базаре;
8. да преко Добротворних Задруга настојава, да се по нашем народу шири што више знање о неговању деце и да се у то име а и друге цели ради нађу спремни и згодни радници, као тајници Савеза који ће путовати и учити народ свему, што је потребно и корисно, ау у томе да им управа Савеза остави одрешене руке, да према приликама и по могућству могу вршити горње паи друге послове, који му се свиде да ће донети културне, моралне и привредне користи нашем народу.
Савев Срткиња за Босну и Херцеговину истакао је за цел и смер ове задатке:
1. Да се удруже све Добротворне Задруге Српкиња у Босни и Хрцеговини у једно коло.
2. Да се стара о оснивању нових Добр. Задруга и да се брине о правилном раду и напредовању њихову.
3. Да издаје стручне књиге и листове и придеђује стручна предавања.
4. Да према сваком представља и брани интересе појединих и свих Добр. Задруга. |