Женски свет

Стр. 16.

ЖЕНСКИ СВЕТ

5. Да посредује при набавци и продаји женских рукотворина, материјала и машина за женске радове, као и у оснивању радња за женске рукотворине и производе женског рада.

6. Да приређује изложбе женских рукотворина.

7. Да подиже и помаже школе за поуку у домаћем газдинству.

Као што се види, слично ономе што су узеле и остале у својим Савезима. Али, по нашем мишљењу остало је још једно важно питање, које треба да реше ови Савези. |

То је примање млађих или служинчади у своје домове.

Кад би се срачунало шта нам туђини за домаћу послугу по варошима и варошицама извлачи из наших руку и колико туђинског живља одржавамо и подижемо нашим трудом и нашим новцем, ми би се у препастили. Нећемо ни мало погрешити, ако кажемо, да прелази то годишње више милијона круна, док ту поред нас наша рођена сиротиња, особито наша женска страна, пропада од глади и голотиње. Ми у чељадима дижемо туђе домове, потпомажемо стране народе, а себе и своје упропашћујемо. И што је најчудније, ево и у 20. веку и у овако напредније доба, не радимо и не почињемо ништа да радило, да на том пољу поправимо што можемо. Ми мислимо, да је крајње време, да бар ови Савези Српкиња отпочну на том радити, да се у народу нашем разбију предрасуде, које га задржавају, да женску децу не даје у службу и да је то највећи стид и срам пустити женско дете, да у туђој и бдљој кући заслужи себ на поштен начин кору хлеба. |

Привредник је отпочео на томе да

ради са смештањем женске деце у на-

ше боље куће на поуку у домазлуку и како зна, да је то врло осетљива страна наших родитеља, неће да каже, да даје ту децу у службу, него, што се каже код нас „под своје“. Али се из тога врло мало њих користе и врло је тешко наћи таке домове, и домаћице

Бр. 4.

које ће узети тако неуку, младу децу, да се с њима боче, да их уче и да приме велику одговорност за њихов морални напредак, па кад дорасту и буду за помоћ и за рад у кући, а оне онда одлазе својим домовима или се удају. То ће чинити само неколико родољубивих Српкиња помоћи ће само појединим сиромашнијим домовима, ал маса нашег сиромашног света неће имати од тога користи. Од 7—8 година, како на томе ради Привредник, једва је сместио 200 сиромашних девојчица; а питање је, колико се њих од тог броја вратило поучено, упућено, оскрбљено за свој даљи живот 2! _

Ми мислимо, да би ту најбоље и најпре помогла једна или више школа, које би таку децу бесплатно примала, ту их спремала и учила за рад и живот у страним домовима; да то буду неке женске шегртске школе и кад се ту најмање у двогодишњем учењу спреме, да се онда предају добрим и уредним нашим домовима, над којима ће пазити од Добротворних Задруга овлашћене надзорнице и стајати тако у непосредној вези са родитељима, домаћицама и Задругама. Тако би се узеле на ум и госпође, које примају таку децу на послугу, тако би и новац, који деца заслуже предаван био Задругама и деца би непрестано стајала под надзором не само родитеља, него и Задруга у оним местима.

Овако изучену и спремну децу не би задруге ни давале у несрпске домове и онаким кућама српским, за које није сигурна, да стоје на висини морала и напретка. За свето би се установила правила, која би била обвезна за обе стране. зри

На тај начин, држимо, да би наш свет оваким школама пре и лакше поверавао женску децу, па после и добрим домовима уступао и ми би на тај начин за кратко време могли имати велик број српске чељади, која би се по српским домовима даље практично спремала за свој будући живот, те би наш народ знатно коракнуо напред и остала