Женски свет

Стр 18.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4.

ТАМА ИН А Па И 66 А ДА ВА Ка

Мајска зора.

Фивно ти је џранити 4 мириснол мају, дјад тичице љупћо поје, еЛо лиснатољл тају.

ФЕада славуј пеге вије, 4 освишћу зоре, 11 фрулица Кађ се чује,

95 зелене торе.

4 горици ливађица, гћо њој јањци пасу, еЛрепелица мило пућра, аЛозна се по тласу.

фбетна липа мирис шири, Вредна плела зуја, Ффујна зора тећ што руди, Ф поточић струја. делијн. :

еђад п шева зацбрћуће, | еђа ге неду вине,

Фара сване, цан задели, о сунашце сине.

(бе птшичице запевају, Сруји цела тора, ФРађују се, Фота вале: (бванула је зора!

вГледала сал пиј Красотиу, Фа ме жеља мине,

о из труди оте ми се алат од малине!

(бут предлаш, мили таборче! гћепоте п сјаја 1

«Теба твала, што пмаљмо 9] на земљи раја!

ћ. М. 1.

У

Софији Петровној Мертваго.

На уста бесамртнога српскога пјесника Змаја вапило је српско чедо за школом и просвјегом и пријекорно питало свога бабајка: „Има ли већег срама и стида, нег своме чеду не дати вида; Те пријекорне ријечи српскога чеда разлијегале су се широм васцијелога српскога народа а и преко српских граница. Разлијегале се и допрле до мекога срца братскога рускога народа. Те ријечи српскога чеда коснуше се његове велике душе. И на олтару српске просвјете успламти много кандило припаљено дарежљивом руком његовом.

И ово кандило, женски завод »Царипе Марије 'Геодоровне« на Цетињу, твоређина је благотворне душе руске императорице. Орпски народ и ако је знао е је школа и просвјета свакоме народу важан услов за животни опстанак у крвавој борби, нит је могао, нит је имао кад мислити на то. Али му поможе велика душа ру-

скога народа. А један дио те душеи Ви сте Софија Џетровна.

У томе српскоме храму пуних 25 година служите Ви Богу и народу на част и славу великој покровитељци а на корист и напредак свему српскоме народу. Прије 25 година остависте Ви богату отаџбину и отмену родбину своју, гдје могосте уживати све што се уживањем зове. Но попут мзогих учитеља и просвјетитаља народних претпостависте Ви свему добро свога ближњега и дадосте се на тежак и трновит пут. Прије 25 година дођосте Ви у те голе кршеве, гнијездо соколова, да ту на своје топле груди привијате и његујете као брижна мати ћери рода српскога и осгалих Словена. У минулих 25 година колико однеговасте својих питомицар% Из свих страна и кргјева долазише и долезе оне, да се васџитају и наоружеју знањем и науком и тако наоружане ступе у животну борбу на дому и свијету. И као што храбри србејански и црногорски борци мачем у