Женски свет

Бр. 4, .

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 19.

руци овјековечише славу својој отаџбини, тако и питомице „Завода Царице Марије“ својом спремом и наобразбом и својим понашањем разносе лијеп глас и славу своме заводу а напосе својој начелници, А тиме можете бити заловољзи Софија Петровна! Можете пако заборавити све оне мутне облаке, све бриге и непријатности, које су се кроз 25 година над Вашом часном главом вијале.

__ Ко познаје тешки наставнички рад, знаће да је свега тога било много, врло много. Али, велика је руска душа, и Ви сте те душе један дио, ОСофаја Петровва! Снагу за свој тешки позив црпили сте из чистога извора, науке хришћанске, за коју је велики поборник њезин, Толстој, рекао, да је зато љуби, јер је сунце ксје разгони мрак и таму нашега живота, и јер је основава на највишем принципу, који даје смисао животу — љубави. Са таком љубави Ви сте васпитали и спремили много сретних мајка и домаћица, црокрчили пут до најзиших знања и наука, и на тај пут отпремили много својих сретних питомина. Ви сте учинили много, дали сте много. Али ко познаје руску душу, тај се не ће чудити Вашем раду,

Вашој стрпљивости, Вашем прегаоштву. Она урођена отменост, финсћа, благороство и самопрегоријевање, оне жртве

из љубави према ближњем, то су врлине, са којима се надллеко одликује и истиче руски народ. За њега се може рећи, да је ивабраник божији, који треба да поведе васколики род човјечански у бољи, љешпши живот путем истине, правде и чисте љубави хришћанске,

(труји од земље невидљиви потск до-

брих сила, теку по ваздуху поточићи ја-

' хвалности свима онима,

ких мириса, земља је слична кадионици небеској а ти човјече тамјан си кадионице, рекао је велики геније Максим Горки за онога, који просипље благотворни мирис душе своје по земљи. Благо такој ду=

јер племенитим радом оставља вјечан. траг свјетлости, која из столећа у столеће постаје све јача и људскоме уму приступачнија.

Садашњосг пристаје и цијени рад за: служних раденика. Али будућност ће више. Булућност је њихова. Истом ће булућност достојно оцијенити и наградити оне пионире, који својим садашњим радом поткопавају и руше зицине незнања. Иза тих зидина стоји још огромна гомила народа до које не допире свјетло човјечанскога развитка. Али тај народ осјећа, слути, да ће наскоро доћи час, када ће се те зидине до темеља порушити, а он поћи путем свеопћега човјечанскога прогреса. У тој слутњи и нади на бољу будућност, искаче већ сада по која искра топле закоји раде да га ослободе из тмине незнгња. Та нада неукога народа, која ће се у будућности слити у један велики, горећи пламен, пламен чисте љубави и захвалности, облијеће и Вас, Софија Петровна! — И. будућност, је Ваша.

Поздрављајући Вашу двадесетпетогодишњицу рада на пољу српске просвјете, честитам Вам многа одликовања и признања крунисаних глава и свега српскога. народа.

Завршујем са ријечима неумрлога српскога пјесника Горскога Вијенца:

Благо томе ко довјека живи Имао се рашта и родити.

Малика Ћук.

ХУМ

Како се Пољаци отимају.

(ја дугих немира и унутрашњих тр: завица у старој пољској пржави, решише пре сто година три суседне државе: Русија, Пруска и Аустрија да поделе Пољску краљевину међу собом и да тако учи-

не краја вечитим немирима, који су тамо били овладали што са избора краљева, што са верских протеривања. Тако, дође (1795. г.) ско 8 милијуна Пољска под управу Пруса и пруске државе, око 5 ми-