Женски свет

Стр. 80.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

лијуна под управу Аустрије, а око 10 милијуна под управу Русије. Од све три ове групе имају најтежи положај они, што су потпали под Прусе. На њих наваљује државна пруска власт свом силом да их понемчи и кад јој то школом и црквом није пошло за руком, доноси законе, да их осиромаши и расели. Пољаци су осетили то и научили свој свет, да никако не продаје своје земље Немцима, и народ послуша своје прваке, и место да тргне натраг у имању, он још поче напредовати и прекупљивати земљу од Немаца. Власти се тргну од те енергије Пољачке и донеше скорим закон, да присилним мерама откупљују земље од Пољака државним новцем и ла онда на те земље насељавају Немце. То

су већ тако окрутне и нечовечне мере, да.

их осуђују и сами Немци. Ал сила Бога не моли. Но колико су год Немци окрутнији у своме поступку, у толико су опет Пољаци чвршћи у својој обрани и Оле нији у својим поступцима.

Да се види, како се Пољаци праве према тој културној (2) најезди, доносимо неке изводе из пољачких новина, како је то „Бранково Коло« у [1. свесци од ове године по белешкама г. М(ирка М. Кј)осића приказало:

1. Сагега баапзка, бр. 128. од 26. октобра 1907. вели: »Нећемо измирења са пруском владом, јер би то значило, да без милости владе не можемо да постоимо. Ми би тиме иставили себи сведонбу, да не умемо да верујемо у себе саме. Ми верујемо у божју помоћ и наше снаге, то је показао „штрајк“ ђачића, нејаке деце. Ми нећемо гуђих Богова, јер ко не верује у себе, тог и Бог оставља“

2. бтагећа бтидлатзка, бр. 63. марта 1899.:

оц 5. „Чујте жене и девојке по-

љачког народа! Пољачка жена и пољачка девојка су најстрашније тврђаве пољачког народа. Тек онда би нас понемчили, када би се немачки јевик и у наше домове увукао, али то неће никада ваступити, докле год буде било по нашим домовима пољачких матера, жена, кћери и сестара. За Пољакињу је грех (као и за Српкињу) да се уда за Немца, грех да посећује туђинске забаве и светковине; докле год буде жена бдила над мужем да остане Пољак, докле год се буде бринула да има у кући пољачког листа, докле год пољачке матере буду училе децу Богу се пољачки молити за свој народ и отаџбину Пољску, дотле нам непријатељ вишта наудити не може“

8. Исте новине у бр. 88. од 18. новембра 1905. вели: „Наш издавач је добио 15 дана затвора. Пет тисућа (хиљада) нових претплатника одговорило је на ово пруско насиље. Очекујемо још десет тисућа нових читалаца нашем листу, како би за сваки дан затвора било 1000 Зе + претплатника. као одговор Немцима“.

„Свој своме“. Сахеја Оројзка доноси у сваком броју овакве п сличне белешке: „Госпођица Ванда Р., из улице поред поште, радо једе чоколаде, али за чудо свагда псголи врата немачке трговине. Опомињемо дотичну, да не буде тако расејана, јер јој се може десити, да ве до бије улазницу за пољачке забаве, ла је ни један Пољак не замоли за мазурку“

„Сељани, кад већ не можете ла се оставите парничењг, идиге само пољачким адвокатима, јер они иначе раде за свој народ у јавности“, и т. д. и т. Д.

(ООваке поуке и опомене могу се зго но применити и на наше прилике с ове стране Саве и Дунава.

(метања за оснивање Добротворних Задруга Српкиња,

Не кријемо, да би далеко више Добротворних Задруга Српкиња поникло у Угарским крајевима, да се не чине сметње код надлежних власти, што потврђују и одобравају правила или што их препору-

чују одобрења ради. У Батоњи (на Мо ришу) повлачила се ствар две године дана, док су правила одобрена, па и онда тек, кад су испустили из правила реч сртска. Исто се тако поступало и при