Женски свет

Бр. 4.

отварању задруге у Чуругу и Ковиљу, те су и ове само. као верске установе добиле дозволу, а УКабаљчанке су већ напустиле и мисао да оснивају задругу, толико им се сметало. Њихова правила није хтела среска политичка власт ни да пошље на одобрење. Сад смо добили извештај из Стапара и Врањева (Арача), да се и тамо смета из истих разлога. После годину дана враћају се правила стапарске задруге с клаузулом, да се не могу одобрати због националног обележја, а Врањевчанкама се враћају правила после осам месеци с клаузулом: »Не могу се одобрити сем просветних удружења никаква друга удружења националног обележја«, и ако је и ова, као и остале задруге истакла у сво јим правилима за цел: Да се заодевају сирота школска дечица, да се приређују поучна предавања, села, забаве, изложбе ручних радова, да се дају потпоре сиротим ученицама на средњим и вишим школама, а врањевачка уз то још истакла, да ће посредовати при продавању домаћих производа. Све то не помаже и ако се на задатку ових удружења истиче поглавиго хумана и просветна страна.

Не можемо да поњамо, зашто се баш женама смета и пречи, да чине добро, кад је то врлина хришћанска и женској души најприличнија. Доброчинство се хвали и преузноси код свију образованих народа, па што да се то Српкињама ускраћује 2

Ми мисламо, да све то долази од необавештености и зле воље оних, који подастиру те ствари на одобрење високој влади и молимо како наше, тако и остале

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стра а. ДЕ НЕ АИ ара И ИЕ ПНЕ и,

земаљске заступнике и великодостојнике, у чији реон спадају ова нова удружења, ла обавесте високу владу, да су оваке установе невина подузећа и да служе јеДино културном и привредном промицању., Наше задруге су утрле многу сузу не само својим суграђанима, него и грађанима друге вере и народности при пожарима, поплавама и другим несрећама, које наилазе на људе. Оне прилажу и данас за санаторијум Ерпхерцога Јосифа, за азил сирочади у Будимпешти и 7. д. знатне своте, па је и с те стране потребно и нужно, да се оваке установе шире и множе. Кад се у исто време није кратило одобрење Савезу Српскиж Певачких Дружина у Сомбору и Сртског Сокола у Новом Саду, које такође носе национално обележје, зашто да се онда ускраћује одобрење оваким хуманим установама» За то и мислимо, да нема никога, да објасни то високој влади. За то мећемо на срце српским и мађарским посланицима ив крајева, који дотична места заступају, да обавесте дотичне референте и министре, да су то чисто хумане, просветне а делом и привредне установе, и да служе интересима државе, као и поједином сиромаху.

Према томе молимо наше Српкиње, којима је ускраћена дозвола, да понове овоје молбе, а оне, које се још нису удружиле, да не клону код оваких сметња, него да пријону свом љубављу и вољом,

која их гони на добро свога народа, да се

што пре удруже, те да помогну своме милом народу колико могу својим милодарима, да се што пре и наш народ подигне до више културе и привредне тековине.

Ноћ,

бравно се ноћ спустила Фна чајна, чедна, тла, Што путује лиолмирол

еђа те спшшне свуда шпрол Фаје свита нове снате

# пете тихе, блозе.

обли доле сви у шанцу

917 расути сви џ ланцу ;

об нећи се по не Крије, Фтоји ђао 'гред тепсије,

# он пипарђ пла митра !

Фна да ћуршут не продира/..,