Женски свет

Бр. 5.

ПЕНСКИ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ

Нови Сад, 1. маја 1913.

ХХМН.

ЗАДРУГА СРПНИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

У

) |

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал. Претплата, рукописи и све што се-тиче листа, шаље се на уредни- : штво Нови Сад (Џјулдек).

6 о 9

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3'/, динара. За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Народно просвећивање.

Књижевно одељење Матице Српске у Новом Саду образовало је међу својим члановима један одсек, који има да се брине и да ради око просвећивања народа нашег у ширим друштвеним круговима. То чине сви просвећени и напредни народи и та је потреба настала иу нас Срба, јер је у данашње доба просвета једина снага, што диже и одржава народе и људе; она га унапређује умно, морално, здравствено и привредно; она му даје све, што га као човека одликује, дичи и узноси; њу траже сви народи, који су ради напретку и бољитку; њу негују и њој највише жртвују своје умне и материјалне снаге сви, који су осетили, да је у просвети највећа моћ, најјача снага за напредно кретање народне масе. Са тих разлога креће и наша родољубива интелигенција, у своме књижевном средишту на овој страни, у својој Матици Српској, да поведе коло на тај пут спасења и напретка, којим греде и остали напредни народи. За ту цел је одсек за народно просвећивање имао у свом ужем кругу две седнице, у којима је утврдио правила за такав рад и спремио предлоге за шири круг Матичиних чланова. Тај шири круг састао се први пут у Новом Саду трећег и четвртог дана Ускрса, 16. (29.) и 17. (30.) априла о. г.

На том састанку искупило се преко

40 књижевника и пријатеља народних,

који су претресали питања, што се односе на просвећивање у широј маси народној, па је међу тим питањима истакнуто и то:

Шта могу ч шта треба да раде жене на народном тросвећивањуг

То је питање било додељено на претрес нашем уреднику, и он је у опширнијем облику разлагао, да је народна просвета отпочела јошу УШ а у нас Срба у Х!. веку с јавном наставом у основним народним школама, али, да је тако просвећивање ишло врло споро и векови су пролазили, док се није увидело, да се за ту цел морају спремити стручни људи — учитељи, а из овог је следовала друга потреба, да се омладина народне масе присиљава на основну наставу, без које се не може у просвети ни корака напред учинити. Даљим радом на том пољу осетило се, да и те установе не воде правој цели и да цела . ствар застаје на једном месту, где човек ниче у породици, јер човеково васпитање и образовање почиње од рођења и више вреди оно, што човек у првом детињству присвоји, него оно, што се доцније накалами. Детински утисци не изгладе се из душе и карактера човекова кроз читав век, јер се најлакше упију у оно младо меко срце човеково,