Женски свет

Стр. 98.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. Б.

А за то време је мати први учитељ, први васпитач. То су увидели и признали сви напреднији народи и сад се на све стране живо ради, да се наше женске, наше матере васпитавају и образују, па ће нам онда лако бити да на ставимо на оном, што човеку треба за живот и за друштво.

Из тих разлога је и наш народноцрквени сабор из 1870. г. донео нову школску Уредбу, која је 1872. г. потврђена и по којој се одредиле мере, да се мушка и женска народна деца присиљавају, да полазе основну народну школу; том се сабору има захвалити, што се за више женско образовање подигле у нас три српске више девојачке школе: у Новом Саду, Сомбору и Панчеву; његова је заслуга, што се подигла у Гор. Карловцу српска учитељска школа и што је дата дозвола, да се поред мушких примају и женскиње на сомборској учитељској школи из које је поникла у најновије доба и друга српска учитељичка школа. Те су околности, по предавачу, помо гле, да смо до данас стекли велик број интелигентних матера, добро спремних ' учитеља и учитељица, па ће нам и овај посао око народног просвећивања ићи лакше и брже, јер имамо јаког ослонца на нашим просвећенијим учитељицама и матерама.

Да се види, да имамо разлога да верујемо у бољи просветни напредак, навео је предавач ту околност, што су наше напредније жене листом прегле, да се удружују у Добротворне Задруге, којима је поглавита цел, народно просвећивање путем доброчинства, па је навео, како све те задруге, (којих до данас има у Аустро-Угарској, Босни и Херцеговини: 84 у Америци: 4, а Србија сама има 46 удружења) у својим локалним одношајима помажу просветни развитак народни тиме, што скоро у сваком месту, где постоје, заодевају и школски прибор набављају сиротој школској деци; даље што су основале и издржавају до 12 српских забавишта, преко 20 раденичких женских школа,

2 женска интерната (у Будимпешти и Загребу) и преко 50 женскиња спремиле које за учитељице, које лекарке, поштарке и друге самосталне раденице.

Још више користи на том пољу очекује предавач од женских савеза, што су ова удружења склопила за последње три године. Ми имамо, вели, данас три савеза: Савез Српкиња у Србији, Савез за Босну и Херцеговину и Савез за Аустро-Угарску, чије смо задатке у последњем 4. броју нашег листа обележили и који ће се почети остваривати, чим наступе нормалне прилике на Балкану и у нашој држави.

Предавач је тима разлагањима одговорио на питање: шта могу жене да раде на народном просвећивању; а шта треба да раде изложио је у оним задатцима, које је узео на себе овострани Савез Српкиња, те мисли, да су наше Српкиње дојакошњим својим радом посведочиле, да им на срцу лежи народна просвета и да ће свом снагом потпомагати рад око народног просвећивања према овом одбору по снази свога духовног развитка. Са потпором народне интелигенције учиниће и више. У њих је добра воља, жарка љубав, истрајна пожртвованост за народни бољитак и напредак; то су показале и у овим тешким данима народне борде на Балкану, а те ће, надамо се, ускоро показати и овостране Српкиње у борби за народно просвећивање у широј маси, чим за куцне час мирног и слободног рада.

Збор Матичин за народно просвећивање потпуно се сагласио с разлозима предавачевим и усвојио и донео је за женску страну ове резолуције (одредбе): |

1. Да ће Матица помагати идеју, да се у нашем народу, особито у крајевима Угарске, где нам је и јгзики свест у опасности, дижу нове српске више девојачке школе где годсе може, а постојеће, да се учвршћују и проширују према духу времена.

2. Да ће настојати и потпомагати, да се по свима крајевима нашега на-