Женски свет

Бр. 7. И 8

утиском отишли, јер је одиста све у највећем реду ишло. А да је све тако добро испало има се у првом реду захвалити председници феминистичког клуба пештанског гђи У а СОпекћећ и њеним вредним помагачицама гђи Зећушипег и МеЏег Оне су одиста огромног труда уложиле у успех овога конгреса. Има још неких интересантних епизода које сам доживела на овом конгресу.

Држим да ће занимљиво бити ако их саопштим. Тако на пример видим у вестибилу како један старији врло симпатичан пар људи са портиром, који само мађарски говори, нешто конферишу и никако не могу да се споразуму. Приђем им и понудим своје услуге. Мислила сам да су Руси, јер сам тек толико чула да су говорили једним словенским језиком. Нису били Руси. Били су Пољаци из Лвова госп. и гђа Ветзопотуа.

Кад су чули да сам Српкиња, 0с0бито су се обрадовали и одједаред одушевили. Г. Берзонов, симпатичан старац топло је говорио о ванредним успесима што их је показала српска војска у последњем рату. „Ви не знате, вели, колико смо се ми Пољаци искрено радовали српским победама и колико смо били скоро ван себе од одушевљења кад је пало Куманово. Ми смо хтели манифестацијама да дамо одушке своме словенском солидаритету, али нам власти то нису дозволиле!“

Такве епизоде имала сам онде и са Русима. Кад је говорила гђа Савка Суботићка у име Српкиња, одасвуда су је Рускиње обасуле похвалама и ласкавим речима и њихову одушевљењу, што је тако сјајан успех постигла својим говором баш једна Српкиња — није било краја. И Рускињама и Енглескињама је нарочито импоновало, што се старица од 79 година још увек тако живо интересује за актуелне ствари и у том добу има толико енергије и воље за активно учешће у читавој акцији.

Обично су ме питали: „А-а-уоц аге Бетујап, !гот Вејотад 2 (а, ви сте Срп-

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 157.

киња из Београда.) И на то сам им ја морала разјашњавати да сам Српкиња, али из Угар.ке, где је више народности, него Мађара, и т. д. Већ је то „разјашњивање“ изгледало као неки политички говор, толико сам често, час овима, час онима морала објашњавати политичке прилике у Угарској. »

још увек ми је пред очима шарена слика конгреса. Ти разноврсни типови! Још увек чујем као неко зујање оних многих страних језика, и сад кад се је већ све смирило, могу мирно и стварно да премишљам о читавој ствари. И могу рећи да је тај конгрес многима од нас од велике користи био.

Он нас је подстрекао на даљи рад. подигао нам је амбицију, јер смо на њему имали сад прилике да се упознамо са радним женама културних народа; да чујемо шта све оне не само за феминизам, већ за оштте добро свог народа чине. Како много, огромно много оне раде и колико смо ми Српкиње за њима заостале! Да ми треба да почнемо радити, озбиљно стварно радити, треба у првом реду и пре свега за тим да тежимо: да им се бар приближимо. Ми морамо једном већ хтети!

При опроштају казала ми је Ма Сћартшап Саб:

„Да поздравим своје сестре Српкиње и да им испоручим њезино жаљење, што на овом конгресу није било више Српкиња. Али она се нада, да ће се Српкиње идући пут обилније одазвати, јер и оне требају као кћери тако јуначког народа да ступе у редове културних бораца женских интереса, да тако буду достојне својих витешких мужева.“

Хоће ли се Српкиње овом позиву одазвати 2

Хоће ли на идућем конгресу у што вишем броју, Српкиње присуствовати 2 Хоће ли ступити на трибину и казати:

„да смо и ми Српкиње схватиле идеју

феминизма, јер етични и социални проблем живота не познаје разлику између мужа и жене — казаће да смом