Женски свет

Стр. 162.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7. и 8.'

Познати (у Германији) пастор Боделшвинг, посланик у пруској скупштини, право је казао: „Није могуће без страха мислити о томе да баш прве апсане и казамати, у многобројним случајевима, јављају се почетком преступничке каријере, чији је крај гори него вешала. Прва судска пресуда, у многим случајевима је почетак жалосног краја. Печат Каина после затвора остаје на њима целог живота. После тога они су обележени озлојеђени и изгубили стид.«

Спровођење и затварање преступника деце у завод за поправку малолетних, није много боље, него затварање у казамате, ни оно не поправља довољно ни сигурно положај и будућност таквог детета. И у том случају печат преступника ставља се на децу, јер се она доводе у завод за поправку тек после свршеног преступа и суда над њим.

Најновија испитивања о природи дечјих преступа стално и упорно захтевају то, да се деца преступници не предају редовним судовима, него да се шаљу педагозимаи лекарима на старање и на казну, него за духовнои телесно оздрављење путем прикладних васпитних мера.

Интересантна су у том погледу испитивања д-ра Менкемелера, који је подвргао психијатичко-неврологијском испитивању сву децу школског доба, која се находе у заводима за поправку у провинцији Хановеру у Германији, и на основу тих опширних испитивања 0о6јаснио је при каквим условима појављују се, и чиме се објашњава преступност удечјем добу.

Он је испитао 589 деце школског доба, која су била у 10 завода за поправку, а сем тога још и 14 деце која су била на поправци код приватних лица. Од целокупног тога броја 456 деце била су осуђена на затвор за преступ. Код те деце није било каквих било особитих узрока, који нагоне одрасле људе на преступна дела. На пр. „прелазно

доба« још није показивало свој утицај“; борбе за опстанак још није било у њиховом животу, није било особитих искушења нити особитих мучних прилика, које често доводе до преступа и људе у зрелом добу.

По свом материјалном и социјалном положају испитана деца разликују се овако: Већина од њих била је из круга најбеднијег становништва, што је наравно и врло појмљиво, јер је бедних увек више него богатих. Не може се рећи да су сва ова деца била

из великих градова, где је, услед скучености становништва, преступност већа. Од све ове деце 101 је било из малих градова, а 196 од сеоског становништва. Даље, 358 деце била су радничка, 96 сеоска деца, 80 занатлијска, 21 сиротних и скитница, 23 деце роди теља који нису имали стално место услед своје професије, и 45 њих били су деца других професија.

Особито је важно за суђење о преступности дечјој и питање о томе: Какви су били њихови родитељи, каквим су се телесним и духовним 0с0бинама одликовали, и — може бити —

#) Недавно 1909. год., изишла је значајна књига: „Психологија преступника“. Аутор њен (Р. Ропа) гроучио је 100000 преступника. Интересантно је да узраст игра врло важну улогу у преступности. Постоје, тако рећи, опаснији узрасти, кад се преступност увећава. У том погледу опажају се два значајна периода у човечјем животу: време од 12. до 16. године (време полног сазревања) и време од 30 до 40 година. У тадва периода људског живота број преступа знатно је већи, релативно, него у другим добима.

Најопаснији је за децу период полног сазревања, то јест, тако звано прелазно доба, од 12 до 16 година; то је време наглог растења организма и формирање личности код деце. Место свесних, вољних, поступака, у то доба почињу преовлађивати природне наклоности и инстинкти, при чему и наклоности ниског животињског карактера такође се увећавају, и често се не могу уздржати ни сузбити помоћу ума и воље. Осећање својега „ја“ веома се много разрасте се у такве деце, и води не само ка умањивању, него чак и до потпуног губитка поштовања туђег права; ишчезава сазнање тога, да дотични поступак има за друге штетни карактер; осуствује такође и осећање кајања при свршеном таком поступку. На против, у такве деце, постоји неко осећање незадовољства због тога, што им сметају да учине такав поступак. Психологија показује у овом прелазном добу дух и смањивање умних способности. Задаћа од огромне важности за педагога састоји се у томе како ће ту борбу са унутрашњим накломостима и инстиктима животне природе за децу олакшати и довести на нормалну меру.