Женски свет

Бр. 7. и 8

родице. А у колико то може бити у звању надомјештено или у колико у браку допуштено 2 Најприје морамо уочити разлику онога, што брак пружа човјеку, а што жени допушта. Удата жена налази своје звање у браку. Истина, брак јој дозвољава, да има интереса за род, пријатеље, познанике, сустановнике и за јавне ствари, у колико јој времена остаје иза кућњег посла. Али друго звање обављати и породицу имати, то не иде. Мислим, да свака жена и не познаје већих и радоснијих дужности од оних, што има према мужу и породици. Ту јој је дозвољено да мужа у звању помогне. Колико само свештеничких жена учине добра, ширећи уз мужа заповједи црквене, и свака је од њих срећна, као и код бриге о дјеци. И кад трговачка жена може, своме мужу, да помогне у раду, она је на то поносна, и тај ју рад не буни као матер и супругу. Али — удата жена бити, и једно засебно звање имати — то не иде. Удате жене по фабрикама то јасно показују, и ста-

тистика њина то тврди; само су онда оне на послу, ако плаћа мужевљева

није довољна за издржавање породице. Нико не може два господара служити. Ако је код учитељица много пута случај, да остају у звању и као удате, то није узрок, љубав на спрам звању, већ љубав на спрам породице, да јој створи, што удобнији живот. Жена налази у браку у нормалним приликама оно, што муж у звању. Више од садрживе за живот и осигурање ексистенције, звање човјеку не пружа. . Оно. друго, што га чини мужем, породица му даје. И у том заједничком раду човјека и жене, ослања се муж на жену, а жена на мужа.

У том смислу неудата жена, не мо- |

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 158:

же наћи накнаде ни у једном звању, као што не може ни човјеку брак само звање надопунити. А тежњу, да бар приближно стварају звања породици слична, као да жена још није осјетила потребу. Жена наглашује у покрету своме: слободу жене и равноправност с мужем; заборавља оно друго, у чему

баш лежи проблем будућности, “ Ако хоћемо, да појединости разли-

ке женина звања од човекова уочимо, то је најприродније поћи од праве излазне тачке, звања жене као супруге. Звање се састоји у раду супруге као такове домаћице и мајке. Таково је уређење од памтивјека. И готово је смијешно, да жене данас иду на неке материнске курзеве, док је некад она то све звање носила из родитељске куће у мужевљеву. Е

Свако звање женско, које с правом може то име носити, мора се оснивати на раду породичном, а биће тим савршеније, ако се уочи сав различит рад удате жене. Није то било само случајно, да се ишло у учитељицеи опатице, јер већ смо и нагласили, ишло се зато, јер су та звања била најближе породици...

А из тога ми не гледамо пуки случај ни у томе, да се жене сад окрећу лечењу, филологији и националној економији, јер у звању лечника, учитељица знаности, иншпекторица фабрика, жене налазе опет прилике за личну бригу и негу, као што и звање домаћице мање више изискује. Са сигурношћу се може рећи, у колико жену нужда не тера у звање, да она увек бира она звања, што су најближа удатим женама. Али, ако се то буде радило опћенито, то и неће бити конкуренције између човјека и жене. Та мирна раздиоба рада, коју видимо у