Женски свет

Бо. 9

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 209.

Верени и венчани. Г-ђица Олга Стерњак, кћи пароха г. Велимира и супруге му Љубице Сперњак рођ Чакра из Избишта верила се у недељу 14. (27.) јула о. г. с г. др Радованом Лозовићем, адвокатом из Панчева.

Г ђица Слга Жовачевићева, кћерка г ђе удове пок, Емила Ковачевића, венчала се с г. Марком Свет. Радовићем, агрономом из Гор.Ковиља 25. јула (7 августа) 0, г.

Г-ђица Катица Миљковић, кћерка Божидара Р. Петровића из Будимпеште, венчала се у недељу 10. августа 0. г. по нов. с г. Исидором „Кикићем, банкарским чиновником из Будимпеште,

Г-ђица др. Добрила Руншћева, кћерка г. Витомира Рунића, учитеља сентомашког, наставница на београдској женској гимназији, венчала се јула месеца о. г. с г. др. Јованом Сшмићем, инжињером из Сарајева.

Г-ђица Даринка Путшћева из Дољ. Виљева (Славонија) верила се 12. августа о. г, сг. Вељком Георгијевшћем, трговцем из Дервенте.

Просветна Задруга Српкиња у старом Бечеју у знак великог поштовања и искрене жалости за својом многогодишњом и заслужном председницом госпођом Емилијом Јоцићком не само да није попуњавала место председничко. но није за годину дана никаквог избора обављала, нити часника, нити одборкиња. Пошто јеу суботу пред велику Госпојину одржан годишњи парастос бившој председници, уз велико саучешће како чланица српске, тако и мађарске и израиљске женске задруге то је две недеље доцније 25. августа о г одржана ванредна скупштинска седница, те су осим текућих послова извршени избори управе и часнишова За председницу је изабрана једнодушно и једногласно досадања потпредседница многопоштована госпођа Еуфимија дра Ивана Влаховића, свагда акламацијом досада бирана за потпредседницу, и која је последњих година већином заступала председницу приликом приређивања забава, „Бадњих вечери“ за привредникове питомце ит д; свагда с највећим одушевљењем се заузимала за све наше ствари. приносећи велике жртве за наше српске народне потребе Исто је тако акламацијом изабрана за потпредседницу госпођа Олга дра Владана плем. Војновића, агилна и одушевљена Српкиња, која је сваком даном приликом за добро и напредак задруге радила За благајкињу изабрана је једнодушно г-ђа Христина Хаднађева, вредна и умешна благајкиња, која је 31 годину до сада тачно и савесно управљала сповереном јој задружном благајном, За перовођу је опет изабран г. Јован Степанов, свештеник.

У одбор су изабране ових осам госпођа:

Анка Поповићка, Лепосава Мартиновића, Јулка Ивановића, Милева Степанова, Милева Мико вића, Софија Поповића, Александра Дражићка и Зорка Поповића.

Вредно је споменути још и то, да је скупштина закључила: да се на фонд ради издржавања српске више девојачке школе новосадске прилаже сваке године по једна стотина круна и то свагда у почетку школске године,

ЧИТУЉА.

+ Милка Вуковић. Нашу вредну сарадницу, Каћуну (Катарину Вуковић) и њене сестре Марију, Цану, Даринку и Лепосасу, као и браћу: Милана, Драгутина, Чеду и Жарка и осталу велику родбину задесила је велика жалост. Упокојила им се 7. (20. јула о. г. мати, добра и племенита душа, Милка Вуковић из Лешнице у Србији у 73. година живота. Изјављујемо наше топло саучешће породици и родбини, а рајској души врле покојнице нека је вечна успомена!

т бмиљка Грујићева кћерка учитеља кулпинског Милана Грујића и супруге му Вере, упокојила се после дуже и тешке болести 21. јула (8. августа) о. г. у цвету младости овоје, у 18. години живота. Беше добро дете; примерна и одлична свршена ученица новосадеке срп. више девојачке школе. Поред родитеља оплакују овај млади живот сестра Нада и браћа: Милутин, Светозар и Паја, Вечан јој спомен!

+ Јелка Туроман супруга дра Светислава Туромана, физика Нове Пазуве, а сина г. др. јована Туромана професора у миру београдског универзитета, упокојила се после дуге и тешке болести 80. јула (12. августа) о. г, оставив за собом троје незбринуте деце: Катарипу, Перуи Лазу и велику родбину, да са другом јој, дром Светиславом, тугују за својом добром Јелком. Бог да јој душу прости!

| Ђорђе Михајловић | Српско народно учитељство из Митрополије Карловачке изгубило је 10. (23) августа о. г. после кратког и тешког боловања свога првенца, свога вођу, за којим је последњих 5—6 година јатомице летело у слободније, топлије поље свога сталешког и школског рада. Својим слободоумним и мушким држањем на пољу сталешког и просветног рада, својим стручним разлозима у писму, својим спремним и убедљивим говорима привукао је пажњу целе народне интелигенције, а нарочито је повео за собом српско народно учитељство, које је после узбурканих страначких страсти на јавном пољу, тражило ослона на своју колеги-