Женски свет

Бр. 9.

Покоси га још млада и у најбољој снази несрећна боља ноћу између 7. (20.) и 8. (21.) јула о. г. и зави у тугу српску вел. гимназију новосадску, његову многобројну браћу и сестре и многе пријатеље, Покојни Бошко елужио је као професор прво у Сарајеву и Тузли, а од седам година овамо у Новом Саду. Бавио се лепом књижевношћу и историјом. Написао је роман: „За рођеним огњиштем“, а најновије му је дело: „Из старе српске књижевности“. По свршеним гимназијским наукама свршио је богословију и онда се био одао на певање; али после кратког времена напусти ту вештину и пређе у филозофију, коју и сврши с докторатом. Као професор пратио је живо јавни народни живот у свима гранама његовог развитка, па је у најновије доба обгрлио био и идеју соколства и био је управни члан новосадског Сокола, и старешинство тога издало је о смрти његовој посмртни лист,а то исто је учинио и професорски збор гимназије новосадске у знак туге своје за изгубљеним чланом и садругом. Бошко је често одлазио на позиве појединих Девојачких Кола и Добротворних Задруга у ближој околини Новосадској и суделовао је говором и свирком уз гусле и песмом у корист појединих тих хуманих и просветних устаноаа наших. Вечан му помен!

| + Лаза Николић, | У Вел. Кикинди упо-

којио се 3. (16.) јула о. г. великопоседник и добротвор народни Лаза Николић у својој 52. години живота а сахрањен је сутра дан уз велико саучешће грађанства у породичној гробници. На укопу је учествовала и Матица Српека у Новом Саду са својим секретаром др. Тих. Остојићем, који се у име Матице и опростио с покојвиком у свом говору. У цркви се пак опростио е покојником протопрезвитерски заменик, г. Миливој Радовић. А покојник је заслужио то одликовање и ту пошту, јер је оставио на просветне и добротворне сврхе са малим изузетком што је родбини оставио све остало имање у вредности од — 150.000 круна. Матица је постала универзалан наследник. Око 40.000 К оставио је легате родбини, а од осталог имања има да се даје једна стипендија за трговачку струку, иједна припомоћ за удаваче Српкиње, остало припада Матици Српској за цели, које она нађе да су најпотребније за народ.

Покојник се није женио, те није ни имао

ЖЕНСКИ СВЕТ

Сбтр. 211.

својих потомака и као добар Србин и родољуб нашао је за добро, да :'/; свога имања остави најближој родбини, а 2/, народу своме чијом је помоћу и стекао своје имање које сам, које покојни му отац Стеван. Његово родољубиво дело очуваће му име и успомену за сва времена и потомство народно довикиваће му о парастосу сваке године као и сад: Бог да му душу прости!

Т Ђорђе Глибоњски. После дуге итешке болести упокојио се, 29. јуна (12. јула) о. г. умировљени професор горњо-карловачке учитељске шкоде, орђе Глибоњски, у 78. години свога живота. Покојни Ђ. Глибоњски био је прво учичељ у Ст. Бечеју, па је онда као народни питомац изаслат са других десет учитеља у Немачку, да за тодину дана проучава наставни и просветни рад, те је провео школску 1870—71. тодину у Дрезди у Саксонској. По повратку своме отуда буде 1878. изабран и потврђен за учитеља на српекој вишој девојачкој школи, а после две године рада у овој школи буде премештен за професора на српској учитељској школи у Гор. Карловцу, где је провео све до свога умировљења 1903. г. У последње доба се поболео и отишао у Загреб да се лечи, па је тамо и умро горњег дана и сахрањен на општем гробљу на Мирогоју у одељку за пра вославне Србе.

Док је учитељевао у Ст. Бечеју, образовао је Просветну Задругу Српкиња 1876, г. и био јој првих година тајник, Писао је чланке у Школском Листу и другим стручним листовима, а написао је и Видениснову п:иповетку за децу, коју је издала и наградила Матица Српска у књигама за народиз задужбине Петра Коњевића у свесци 72. 13. и 74. Издао је књигу: „Гимнастичке игре“ за основне и средње школе, Написао је књигу о нези коња и др. Матица га је Српска наградила за то избором за члана Књижевног Одељења. Уопште био је вредан и савестан просветни раденик пуних 50 година. Својих шест кћери: Меланију, Добрилу, Даницу, Даринку, Милану и Олту посветио је такође школи и настави, од којих се прве две удомиле и напустиле школу, а остале четир и данае служе народу своме истом вољом и љубављу, као и њихов бабајко. Нека је вечан спомен нашем другу и пријатељу Ђуки, као што га из милоште звасмо |

«+ Илија Павловић, из Карловаца, брижни отац осморо деце: Олге удате Галкановић, Ири-