Женски свет
Бр. 10.
ЖЕНСКИ СВЕТ
_Стр22з:
Из песама
(дневала сам „тајко да си ојјени једну рузсу 488. ој] ја сат те пољудила, 4 рекла ти љмато хвала.
зЏа и ругљеу ја пољудих, „мету: је поред седе. оћродудиг ге љлајко драга,
вРутсе нета, нела теде.
„Тугованке“. П.
ФИалит шпио је санак див, ба њил торке сузе лева. фл о тпеди, „тајко мила,
оја и дудна убећ снебвал.
офли шпар волим тати, СТ Е
од ада ши се у сну јавши. У Е ојев ти пита дана, „тајво,
Набу слику ти. оставиш.
| Е Фја тле сневат толитл Фота,
еда ши само спда нуди.
ф ја теелил Кад тпе снебаљм,
• Фа ср никад не продудит.
27. септембра 1913.
Кађуна.
Два писма,
ђ Деверу Стеви у Б.
Драги Стево! Извини, што ти се нисам јавила из Београда. Нисам имала времена; хтела сам све да видим и да чујем.
Већ од дужег времена, као што знаш, спремала сам се за Београд. Отклонила сам све препреке, које су ми сметале, јер сам држала да ми је дужност да одем и да морам отићи. Једва сам дочекала тај дан да пођем из Н. С. у Београд. Целог пута сам се осећала врло срећна и кад је воз стао, тако рећи искочила сам из воза. Можеш мислити каквим осећајима и каквом радошћу сам угледала Београд.
Стигох баш 24. јула у дванаест часова у подне. Још истог дана отишла сам у Вазнесенску цркву, где сам присуствовала опелу тројице хероја: потпоручника Радоја Дединца професора
|. београдске гимназије, Аранђелковића потпуковника и Бодина капетана. Много бејах потрешена гледајући три лимена сандука, у којима бораве три српска сокола, који се јуначки и витешки борише под зидинама Једрена у корист Бугара, против азијата, те после погинуше на кршевима Говедарника од убојних куршума обраћенебраће Бугара. Е У цркви и пред црквом беше много света, а ипак беше тишина. Свако је био упро поглед на свештеника, који је држао леп; јединствен говор. Говор беше пун наде и утехе, али и пун савета о томе, шта се још све очекује и шта још мора учинити српски народ. Исти говор беше за мене свет, којег још увек слушам, а кога ћу се сећати до год“у мени срце бије. Пред црквом је говорио опет професор Станојевић са пуно туге и осећаја, те смо сви плакали па и сам го-