Женски свет

Стр. 242. ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. И.

нешено је тако у Срем. Карловце 18. (31.) октобра о. г. а 20. октобра (2: новембра) о. г. уз велико саучешће народа а уз пратњу заступника Њег. Вел. Краља Франца Јосифа !., барона Ремена, команданта ХИ. кора загребачког ; па заступника Њ.В. краља Србије, генерала г. Боже Јанковића, даље заступника кр. уг. владе, и владе Краљевине Хрватске и Славоније, заступника митрополита београдског, великих жупана сремске и бачке жупаније, вел. жупана Краљ, слоб. градова: Новог Сада, Сомбора и Баје и многих политичких и црквених општина, манастира, просветних и хуманих наших установа, предато матери земљи после св. литургије уз свечано опело, коме су присуствовали и суделовали сви епископи митрополије карловачке, изузевши оболелог епископа пакрачког, Мирона Николића, свих архимандрита и 76 свештеника које светског које калуђерског реда. | :

На тако свечан начин предадосмо земне остатке несрећног нам патријарха Лукијана Богдановића у горњој карловачкој цркви поред предшаствени«а, рођака и добротвора му, пок. Георгија Бранковића, Њега, тако млада, тако умилна изгледа на кога се срећа љупко смешила већ у 33. години кад је постао епископ будимски, а још лепше, кад је у 43. години свога живота заузео патријаршески престо. И на њему се, ето, обистинило, да је срећа варљива а да се ни за кога не може рећи пре смрти, да је срећан.

Ми, као лист Добротворних Задруга Српкиња не можемо се упуштати у претресање покојниковог деловања на јавном и црквено-просветном пољу; то је позив других наших листова и наше народне повеснице, а ми ћемо да забележимо само она дела, која је покојни патријарх Лукијан за свога кратког века починио на хуманом и просветном пољу. Нама је познато, да је покојни патријарх Лукијан још као будимски епископ постао добротвор српског женског друштва: „Св. Мајке Ангелине“ у Будимпешти и обдарио ју са К 1000; даље је био заштитник Добротворних Задруга Српкиња: Карловкиња. Земункиња и Сомборкиња; заштитник Српског Учитељског Конвикта у Новом Саду и обдарио и њега са К 1000; приложио је К 50.000 на синодални фонд, а извештени смо, да је знатне своте приложио и на свештеничке неке фондове. За подизање четрнаест српских школских зграда у будимској епархији, које се прошле године јавно тражило, приложио је К 10.000.

Толико знамо и толико спомињемо.

Да је дужа века био, можда би и више чинио по својој унутарњој до“ броти; ал овако прекиде се на пречац и живот и рад тог нашег архијереја и ми имамо само да жалимо његов млад живот и његову жалосну судбу и да му при последњем опроштају довикнемо: Лака ти црна земља била и Бог ти био души милостив, наш несрећни патријарше, Лукијане! :

Још преко 400 њих примају лист, ове целе године, а не л шаљу претплату, Молимо лепо да се одуже, крајње је време. ЖЕ Уредништво.