Женски свет

во

раћц3 Рис

Бр. 11.

Љубица Попара.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 243.

Жена у борби за живот.

(По немачком).

Тиме, само тиме помоћи ћемо грађанку у животној борби, а радницуг

Радници у културним земљама сачињавају већину становништва. Њихов господарствени положај често се не подудара са знањем и спремом њиховом. Тежак, надничар у граду и на селу, стоји у опреци и у самом социалном животу, са оним индустријским или изученим занатлијом и зато је тешко говорити о радницима, као људима једне класе. Та четврта класа, радници, често називани и пролетарци према племићима, грађанима и сељацима, дјеле се у двије групе: с једне стране прави пролетаријат без стална мјеста, без чежње за што бољим и сигурнијим животом, с друге: стални, озбиљни радници, који воде бољи, уреднији живот, или су на путу да га створе и спремају се да пређу у грађански ред.

Модерно радничко питање је резултат машина, раздиоба рада, слободе трговине и заната, концентрирање капитала, и дјељења рада од капитала, па онда слободно развијање друштвености. Маса радничког света не располаже средствима за самосталну продукцију свога рада. Како је дошло до оваких одношаја интересантно је знати, а да имамо што вјернију слику морамо се вратити првим почецима.

»%

Код примитивних народа, у погледу радне раздиобе између човека и жене, жени остаје већи део рада. Код Црнаца на пример мора жена палмово уљегњечити, кувати, за дрва се бринути, зимницу спремати док човјек пије, пуши, или спава. Као и код Индијанаца тако и код Самоједа лежи сва тежина номадског живота на жени. »Црни човек не ради, јер он је по рођењу племић“ вели њихова пословица, а Ескимо ће радије гладовати, него што ће се прихватити каквог домаћег посла. Паи саме жене код дивљака не раде радо,

и прије ће их глад и нужда натерати на рад, него њихови лењи мужеви. У Исланду у стара времена, са слабог рода земље, наређивало се њиховим грађанима да се не жене, ако немају чим издржавати жене и децу, а ако би се ипак који оженио против ове наредбе и притом изродио дјецу био је изгнан из земље.

У Грка је број робова надмашио био број грађанства. Робови су морали грађанству све теже послове паи у фабрикама радити. Жене,т. ј. робиње све кућевне послове. Платон је у својој књизи о републици, желио да жена и човјек једнаке радове сносе, а дјеца да се одгајају у државним заводима, али љубав женина према мужу и дјетету није дозволила да се тај план Платонов изведе. | |

И код Римљана су робови дошли у већину према грађансту. Римски патриције био је неограничен господар своје куће, у коју се и робље и слуге убрајали. Пољодјелство је било сасвим у рукама робља. Они су морали орати, марву чувати и уопште. сав пољоделски посао вршити: Римљанин је презирао рад. Беспослени и лени пролетаријат тежио је само Риму, и тамо је стварао озбиљну и пријетећу масу богатоме Риму. ј

Ако је у старо доба и била жена презрена, то се има приписати само те: сногрудим и рђавим обичајима онога доба. Хришћанство је завело нов појам о дужности и врсноћа рада. Сами апостоли осудише леност ријечима: Ко не ради, не треба ни да једе. Код германских народа стајало је пољоделство на ниском степену и оно нешто мало обрта што имаше у рукама потјецао је опет од слугу — робова.

Тек кад се по слободним градовима намножило грађанство полако је обрт прешао у грађанске руке. У доба франачке владавине водили су ти робови