Женски свет

Стр. 260

ЖЕНСКИ СВЕТ

канског полуострва како је било пре рата и како је данас. Цена је књизи 1 К, а добити се може у администрацији „Жене“ , Нови Сад (0јмтдек.) „Српске победе“. Једно ново дело о српској војсци. Под насловом „Српске победе“ изашло је ових дана у српском преводу, занимљиво дело г. Анри Барбије, ратног дописннка пари“ ског „Ле Журнал -а.

Г, Барби је био са нашом војском под Је-

дренима, а у рату против Бугарске био је у српској првој армији.

Зато што је српску војску посматрао и на борби и на стражи, на одмору и на разговору, г. Барби је успео да пријатним и лаким стилом напише - једну живу књигу, коју сваки Србин треба да има као успомену на ово сјајно време српског оружаног народа. Предговор овој лепој књизи, писаној са искреном љубављу према народу, написао је познати пријатељ Орба, уважени професор париског универзитета, г. Емил Оман. Уз књигу, која износи шеснаест штампаних табака, приложене су и три карте битака код Куманова, Прилипа и Битоља.

" Књижари г. Св. Цвијановића припада хвала

што је издала ову књигу у врло лепом издању. (Цена је књизи 3 дин.)

„Исповести« од Милице Јанковић. Београд 1913. (Издање С. Б. Цвијановић. Цена 2'50 дин.) Српска књижевност стиче своје жене књижевнице. У последње време добили смо три добре књиге писане женском руком. И неоспорно је да је та литература жена врло а Једна од тих је књига „Сапутвици“ г ђицеи. Секулићевео којој смо говорили у 7 И 8.бр. нашеглиста т. г. друга је „Женско питање“ од 3. Јанковићеве, о којој је било речиу нашем листу, а трећа је „Исповести“ Милице Јанковићеве.

То је одиста ретка књига, која ће освојити свакога читаоца. Ми због тога нећемо ни да анализирамо оних седам приповедака у њој, желећи да читалац у њима ужива као кад му се са каквог брега отворе широки изгледи које он дотле није ни слутио.

Оне сетне и тужне историје, испричане у овој књизи, рећи ће читаоцу колико осећа и како лепо осећање уме да изрази њихов творац, да јој се непознат а данас мио свакоме ко ову књигу прочита. Цела књига то су четири стиха једног песника: У ономе што нам

Бр. 11.

ћутећи говоре наше сузе, уживајмо нежности, које нам болови чине светим“.

Издавач г. Цвијановић доказао је и овога пута врло леп избор и модеран укус у спољнем облику књиге.

Онима које се музиком баве и свирају у гласовир обраћамо пажњу на данашњу објаву од „Српске музичке библиотеке“. Ове ноте према нашим приликама врло су јефтине 12 стр. за круну, а садржина листа је на висини свога задатка. Претплатом на лист добићемо лепих српских јефтиних нота, а помоћи ћемо једну српску културну ствар.

РАЗНО.

== Криза. Није то одавно, како се ова туђа ријеч појавила међу нашима и — већ је мно-

гима постала досадна.

Како и не би, кад се сваки час чује; криза и опет криза! Криза овде, криза онде, криза ту, криза тамо, криза свуда и свагде; па онда: криза јуче, криза данас па и сутра и — непрестано — до века.

Па шта је то та криза» питају људи.

Биће да је неко зло, иза кога —— како оно обичавају рећи лечници — може доћи горе, а према приликама наступити и боље, може се дакле умрети, а може се већ, према приликама

_ и — оздравити,

Реч криза има више значења. И кад год се данас она спомене, не мисли се ни она криза у позоришној игри, што се каткад уз весео осмех чује, кад се међу собом разговарају песници и писци позоришних игара, књижевни судци, новинари и други књижевници, ни она, што се почесто може чути међу лечницима, кад се тако забринути набрана чела враћају од болесника, него свако мисли на новчану кризу.

Она се само данас мисли. Њу само мисли многи и на њу се јадају.

„Зло је, не може се живети“, вели један.

»Пропашћемо“, повлађује му други.

„Ако још овако потраје, пропао сам“, јада се трећи.

И многи се НЕн тако уштокали, да су им. неупућени поштовачи поверовали и почели и сами, не мислећи ништа при томе, ширити вест даље.

И настало је већ тако, да се човек мало с ким може срести, па да не чује само једно те једно:

Криза!

Али упитајмо се само: Има ли заиста те тако судбоносне новчане кризег

Ни налик на оно што се — да врло благо речемо — прича, а да не речемо трабуњв, и ако ни ова реч још не би била преоштра.