Женски свет

Бр. 11.

Туже се једни, да је тешко добити новаца у зајам, а ми им велимо: ако их је тешко добити у зајам, није их теже израдити, на онда — више не може бити кризе.

Па где је онда та злогласна криза»

Где се она осећар

Ево где је:

Тамо је она, где се за литру вина, литру пива или литру ракије, издаје три, четири па и пет пута толико, колико би се издало за једну литру млека, Које нам је као храна тако потребно, а без вина, пива или ракије не само да можемо бити, него нам та алкохолна пића, као познат отров, трују и тело и душу, убијају у човеку понос, руше му полако стид под ноге, наведу га постепено на странпутицу, док му не напрте и само Злочииство, да га сруше у тамницу, па га најпосле пре реда стрпају у гробље, осрамоћена, на све начине измучена и злочинствима пренатоварена.

И тамо се осећа немила криза, где

Поред чаша, поред флаша И опојног вина

Ноћ, срамотећ, мозак суши 'Несрећнога сина,

Да га прије у лудници Ил тамници скрши,

И да му још прије реда · Јадни живот сврши.

И тамо је криза, где се ноћу у беспослици у загушљивом каванском диму убија тако скупо време, а заборавку човеку чаде дисала и муте очи, па не могу суделовати у раду са слухом и осталим чулима, да просуде, је ли истина што се овде онде говорка, да је заиста наступила криза.

И тамо се осећа злогласна, судбоносна и немила криза, где мајка до неко доба ноћи у тузи бдије, ишчекујући несрећнога мужа, који У димљивој загушљивој и запрашеној крчми троши у будале снагу, не ради оно што треба него оно што не треба, и, место да се одмарз и сном крепи, да за зараду сутрашњега хлеба што чилији устане, он руши здравље, па место да мудро штеди, он у лудо расипа новце, па се тамо јадни заборавко бани и туђу децу храни, а његова га код куће тужно ишчекују и корећи заклињу:

О тата, тата. Тако ти неба, Што пијеш отров, Зар ти то треба>

Ето где је права, немила, злогласна и судбоносна куиза, а оно су друго све пусте, праЗзог речи.

НОВИНАРСТВО.

Септембра месеца о. г. отпочела су излазити на овој страни два нова српска недељна

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 261.

листа: један се зове: „Нови Живот“ а излази у Банату у Турској Кањижи, коме је власник: Александар Сеђаков, а уредник: Александар Дрндарски, учитељ. Други је илустрован лист, „Српски Свет“ излази у Новом Саду а власник му је и уредник; Др. Каменко Суботић. Први има тенденцију, да сузбија у народу опојна пића (алкохол) и да широке масе народне упути на трезвен, здрав и привредан напредан живот; а другом је цел, да прикаже широј маси народној у речи и слици значајне дане, који су српском мишицом и јун штвом створили Балканском полуострву епохалну чињеницу; а поред тога доносиће и један и други лист поуке, забаве и песама. Цена је првом листу: годишње 8 К,-а другом 6 К. За стране земље: првом 12 К, а другом 8К.

УМЕТНОСТ.

Прва српска цртачко-везилачка радионица Милана Петка-Павловића и бина у Вршцу осно= вана 1879. год. издалаје свој највећи илустр. ценовник са свима сликама, које се у његовој радионици израђују на платну сомоту и свили. У најновије доба израдило се у његовој радионици Застирач, под насловом: „Косово поље наше славе“, у коме се алегоријски износи, како је у савезу Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе крст победио полумесец. Ко пошље 2 К добија такав цртеж на платну за вез без поштарине.

Издао је и други цртеж: „Србија раскида ланце на Косову“. Ова слика приказује женску српску слику, која је раскинула ланце с руку и дала Србији и Црној Гори: Прилип, Битољ, Скопље, Призрен и т. д. а под ногама јој стоји оборен полумесец и уз њега с једне стране турска глава и година 1389. а с друге Србин и година 1913. Овака слика. на сомоту 100 висине и 45 ширине стаје 9 К са лепом бојом горена и малана.

Српске куће треба оваким сликама, везовима и радовима да се пуне и поносе, а по јевтине. новце могу то. да постигну. И наше женске школе треба оваким радовима да се служе у својим ручним пословима.

Одговори уредништва.

М. М. В. Плевље. Није било згодног места до сад, гледаћемо да изађе у идућем броју.

6. М. Ћ. Београд Слабо је, не може се употребити. У

Г-ђи Олги Зеновић — бан-Франциско. Враћени су нам с поште (бр. 10.) од г-ђе Елвире Пупић и Гарафиле Л. Кампањо. Можда су промениле адресу. Молимо за разјашњење.