Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

30 Лиши, прєсшавляюі.и себи, да я чисшосрдечно желимь да се посвешймь, а др}ти иду шеми сніое на пушу и недадуми. Дечанца да самь могао би-га’сь обѢма рукама сшиснуо за гркляыь и загушїобига, сматраосамга као слабу треку кою наимани вЂтарь колеба; као човека непоешояна, бояжлива и страшивицу, кои дасе непошлѢ везань у Тамишварь бясе одрекао вЇ5ре и закона, на кратко анису сви били предъ поимъ очима, слаби грешни и плотски люди, кои све свое блаженство наоде у чашамъ испїяню; уздиіпу'їіи жалїосамь ніове душе као изгублѣне! Ясамь самь бїо паыешань и книжевань, и мислшеамь у себи; бре дасе небо и земля сложи дами на прошивъ сшане яЪу оти^и ше ошик ! Нисаыь нимало сумнявао уподобити себе Апостолу, говоре^и колете одлучити одъ любави Хрїстове ? Ево какову силу иыаю прве науке, сь коимасе младо ерце напои и напуни! Младъ човекь неимаюћи никаква искусства, самъ немогуііи право о стварма судиши, старїе и искуснїе од себе нехешеш слушаши; мора бити за дуго тврдоглавь и упорань ; догодь не удари гди главомь одуварь, падне у несвесть , ха ха не шамо ! Почне самь себи говорити ; средамъ акосе то не случи касно , доксе иоіце-