Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

31 иоіде глаже врашиши н направи путь упутиши; иначе идуКи кудь незна, мора у цѣломъ животу злополучань биши. Паксе чудимо заздосу неки младиіи пуни БЪшра, самоволице, високоумїа и упорности! евопга узрокь; из прве младости чую кое какве преповедке, шо врло упамше; млада з душа подобна ыекомь воску, у какавъ га калупь метнешь и салїешь онаки образъ од нЂга направишь, докь з шай восакь иоше мекь ласно га можешь прешопити, прелиши и преобразиши, чрезь дуго време буде тврдь као гвожке, онда се оке много труда за прешопитига и прелиши; къ ономъ ідасу чули, ако иоіце виде и прикладе неваляле, ако неимаю кога, коКе шнииа управляши, и од зла одвраѣати, осшаю у превари и у злу и сиаки дань више утврѣаваюсе у шомь и укореняваю. Младь човекь Чита едну книгу, кою за разумеши, илиби валяло да има више искусства, или даз чишао друге книге пре, да може ту коя ыуз у руци разумеши; сь вишимь вниманїемь, негосе злато мѣри, на теразїама ума и разсужденїа изіиВрити; истину од притворносши и лажливобасновиши измишлѢня разпознаши ; имаю'пи всегда на памети да нїе све ідосе жуши злато, нити све ідосе сїя и блиста драги камень. Мибисе у жаснули, кадь би добро могли, и хошели разсудити, коликосу хїляда година неке велике лаже за истину, и лукава лицемїірїа и преластне притворности