Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

слушаюки, мало по мало превиклесуми уши кь грчкомь чишаню; мое од дешинсшва природно любопишсшво кь свему оному іцо незнамь, почелоше з као подбоцавати да мїе научити грчки. Ешоши среѣомь, или ши моїомь несреіомь (какоКесе нама видиши) чуемь едань путь да з гркомь дошао едань Даекаль да имь учи децу; яти нама сутра дань мешнемь мои катихїсись на греду, пактисе помѣтамъ меку грчку децу, пак пги одемь кь грчкомь Даскалу учиши грчки. Ыога тешка Николе нїе тада било дома, а моя теша 'Марпуа, ниіца се нїе мешала у мою науку, нїойзи ѳ само мило било да я идешь у школу, бїлѳ у кою било; а менисе учинило дасамь тай дань у божїемь раю бїо! Као дае душа моя пре много хїляда година у комь ПуѲАГОрЕВу ученику била, и као дае знала едань путь златни и сладки Сократовъ и Омировь езикь, пакь као дагае била, по напитку воде заборавлѣна заборавнла, пакь истомъ у едан путь опеть као да се з сь медоточномь сладопДомь нѢговомь састала и сь горећимь сруемь и душомь почелага учити, тако з мени било гледаюіш грчка слова, и нзговараю^и АЛФА ВИТА ГАММА ДЕЛТА ЕПСИЛОН и прочая: Какое едной младой и милостивой матери коя ииа првородно чадо свое ігрисиси, кад отиде гди у комшилукь начасть, успавл -